„Пројекат Мачка” : Да ли ће руски научници ускоро направити вакцину против алергије на мачке?

Оне су преслатке, меке, пуфнасте и преду, али мачке спадају међу животиње које су по човека најопасније, и то само зато што живе са нама. Америчка Академија за алергије, астму и имунологију тврди да је око 50 милиона Американаца алергично на мачке, при чему свако седмо дете узраста од 6 до 19 година има овај проблем.

Постоји већи број познатих мачјих алергена, па је тешко направити вакцину која би обухватила све њих. Један од најпознатијих лекова против алергије на мачке „Cat-SPIRE” није имао успеха: клиничка испитивања у касној фази су показала да је плацебо једнако ефикасан као и вакцина.

Руски и аустријски научници, међутим, раде на вакцини уз коришћење генетичког  инжењеринга. Универзитет „Сеченов” из Москве и Медицински универзитет из Беча раде на „Пројекту Мачка” који би требало да пронађе нове ефикасне лекове у борби против свих познатих типова алергије на мачке.

Према Александру Караулову, начелнику Одељења за клиничку имунологију и истраживање алергија на Институту за молекуларну медицину  Универзитета „Сеченов”, мачји алергени су протеини који се налазе у мачјој длаци, пљувачки, зноју, мокраћи и измету.

Научници верују да је важно да нови лек не буде заснован на природним протеинима, него на рекомбинантним верзијама које су створене вештачки путем биотехнолошких метода.

„Свих осам рекомбинантних алергена су већ створени. Сада ћемо проучити деловање њихових различитих комбинација у вакцини”, истакао је Караулов.

Истраживачи кажу да су већ постигли напредак откад користе протеине у вакцинама. Они су вештачки и не долазе од мачака.

„Смањили смо њихову алергену снагу како бисмо пацијентима олакшали терапију”, објашњава Рудолф Валента, директор Института за патофизиологију и истраживање алергија на Медицинском универзитету у Бечу.

Нови лек ће стварати заштитна антитела која спречавају да људи добију симптоме алергије на мачке. Касније би требало да буде могуће да се ови лекови користе како би се потпуно спречио развој алергије на мачке.

„Моћи ћемо да вакцинишемо жене у трудноћи како би се антитела пренела на њихове бебе”, рекао је професор Валента.  

Према алергологу и имунологу Марини Аплетајевој, вакцина на којој научници раде ће бити безбедна за употребу. „Коришћење неактивних вештачких антигена отвара нове могућности и могло би да унапреди квалитет живота људи који пате од ових алергија”, каже она.

Научници очекују да ће претклиничка испитивања трајати највише три године. Читав процес, од добијања лека до његове појаве на тржишту, трајаће најмање пет година.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!