Хоће ли нова америчка атомска бомба покренути трку у наоружавању?

Ратно ваздухопловство САД је успешно тестирало најновију једрећу атомску бомбу B61-12. Прецизније речено, то је 12. по реду модификација атомске бомбе која од средине 1960-их „гарантује безбедност“ Сједињених Америчких држава.

На новом моделу нема никаквих техничких иновација изузев могућности да се праве различите бојеве главе – од 5 до 100 килотона, као и да се једрећим бомбама додају високопрецизни системи за навођење.

На тај начин је некадашња невођена гравитациона авионска бомба претворена у високопрецизно оружје, што по мишљењу америчких војних стручњака омогућава пилотима бомбардера да избаце бомбу са територије која није у домету непријатељског система ПВО.

B-61.

AP

„’Главна иновација’ бомбе B61-12 је могућност управљања њоме. У репном делу се налазе уређаји за навигацију, аутоматски пилот и покретни стабилизатори помоћу којих се може управљати бомбом“, рекао је за Russia Beyond професор Академије војних наука Вадим Козјуљин.

Захваљујући тим додацима бомба се више не мора „бацати падобраном из авиона“. Уместо тога бомбардер треба само да се подигне на велику висину и да пусти бомбе из својих одсека, после чега ће оне саме долетети до циља, мењајући путању у случају потребе.

Очекује се да ће америчко ратно ваздухопловство прве атомске бомбе класе B61-12 добити после 2020. године. Ово специјално оружје ће носити стратешки бомбардери B-2 Spirit и B-21 Raider. Бомба B61-12 биће монтирана и на ловац пете генерације F-35. Већ су 2015. године вршени пробни летови са муницијом овог типа, смештеном у унутрашњем одсеку авиона.

Ново оружје прве добијају америчке ваздухопловне базе у Европи – Бихел (Рајна-Палатинат у Немачкој), Инџирлик (Турска) и Авиано (Италија).

Прекретница

Кључна карактеристика ових бомби је могућност да се оне „каче“ испод крила тактичког ловца-бомбардера F-35 што представља врло важну прекретницу у будућим локалним конфликтима.

Тако ће америчка авијација имати могућност да употребом ових бомби уништава „терористе“ у својим операцијама у иностранству.

Примена овог тактичког нуклеарног оружја у локалним конфликтима и ратовима против терориста „одрешиће руке“ и другим нуклеарним силама да своје нуклеарне бојеве главе мање разнорне моћи примењују у Азији, Европи и другде.

„Нуклеарно оружје по својој природи има мноштво варијација. Током операције ’Пустињска олуја’ 1991. године Американци су хтели да неутралишу читав систем ПВО Ирака експлозијом мање атомске бомбе у ваздуху и стварањем електромагнетног таласа, али је Пентагон проценио да ће Русија после тога такође применити електромагнетну бомбу у неком конфлкту, па је војни врх одустао од те идеје“, каже војни аналитичар агенције ТАСС Виктор Литовкин.

Руски војни експерти изражавају забринутост поводом ове ситуације. Они кажу да нова америчка доктрина нуклеарног одвраћања омогућава војном руководству различитих земаља да у локалним конфликтима примене тактичко нуклеарно оружје када нађу за сходно. И то је веома опасно“, сматра експерт.

Бомбардер B-2 Spirit избацује бомбу B61-11.

AFP

Он је изјавио да САД могу још више смањити снагу „модела бр. 12“.

„Она може бити смањена на минималан ниво који је једнак снази експлозије 300 тона ТНТ. Ради поређења, то је само 2% снаге бомбе бачене на Хирошиму“, истакао је он.

Како ће реаговати Русија?

Новост о томе да САД имају нову бомбу није изазвала много одјека у руским војним круговима јер су та тестирања већ одавно свима добро позната.

Обе земље су доспеле у ситуацију када морају заменити своје старе нуклеарне системе и сачувати нуклеарни паритет. „Фактор одвраћања“ узајамног уништења „помаже политичарима да дејствују рационално и да не подлежу емоцијама као што често бива“, додао је Козјуљин.

Са друге стране, Русија већ дуже време ради на модернизацији свог нуклеарног арсенала. Направљена је „поморска“ инетерконтинентална нуклеарна ракета „Булава“, направљена је и „копнена“ ракета „Сармат“, а сада су направљени и системи који су раније могли бити виђени само у научнофантастичним филмовима – крстареће ракете на нуклеарни погон које могу да лете ка циљу кружећи око планете колико год да је потребно.

„Нема смисла очекивати неке нове политичке или војне кораке. Оперативно-тактички системи ’Искандер-М’ већ су постављени у Калињинграду и на Криму. Они потпуно неутралишу опасност која прети од америчких ваздухопловних база у Европи. Поред тога, почетком наредне деценије ће се појавити и системи С-500 ’Прометеј’ који обарају хиперсоничне ракете, а стране армије тек сада развијају сличне системе“, истакао је Литовкин.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!