Руски "летећи тенк" Су-25СМ3 ће у свом наоружању имати ракете ваздух-ваздух домета 110км?

Слободан Ђукић
Најновија модернизација руског "летећег тенка" Су-25СМ3 ће у пуном капацитету постати озбиљна конкуренција нашем јуришнику А-10. Он ће поред бомбардерских квалитета, имати и озбиљан ловачки потенцијал. Дакле, руска "врана" ће имати потенцијал да "лови" наше "брадавичасте свиње", забринуто констатују амерички експерти.

Овде се говори о последњој модернизацији руског оклопног јуришника који носи ознаку Су-25СМ3. Према мишљењу специјалиста, примењени облик модернизације је толико обиман, да је практично од овог авиона створио нову борбену машину. Уграђени су нови мотори и у потпуности замењен нападно-навигациони систем и авионика, преноси интернет портал РГ.

Јуришници Су-25СМ3 су проширили своје тактичке способности јер су захваљујући интегрисаној опреми добили могућност употребе ваздухопловних ракета класе ваздух-ваздух средњег домета Р-77 и Р-27! Дакле, постали су ловци-бомбардери.

Поред дуплирања оклопне заштите на виталним деловим авиона која се састоји од преградних двоструких панела направљених на бази титанијума и специјалних челика, Су-25СМ3 ће бити опремљен комплексом са противелектронску борву "Витебск-25". Ради се о индивидуалном комплексу заштите, који своју примену има на авионима и хеликоптерима. Намењен је да штити авион од противничких ракета опремљених инфрацрвеним, ултра-љубичастим, оптичким и радарским главама за самонавођење. Дакле, поред ракета које се испаљују са рамена а које се врло лако могу наћи у рукама терористичких формација (нпр. „Стрела“, „Игла“, „Stinger“ и сл.), овај комплекс веома успешно омета и ракете средњег и великог домета које имају озбиљне војске („Patriot“, „Aster“, „Бук“). Основни елемент „Витебска“ представљају две компјутеризоване станице активног ометања Л-370-3С, које се налазе у специјалним контејнерима на поткрлним носачима авиона. Оне представљају нову генерацију уређаја за активно ометање које у великој мери деформишу и неутралишу радарски сигнал који емитују непријатељски радари, и ту у свим дијапазонима рада. Ту се налази и систем Л-150-16М „Пастел“ који детектује озрачење авиона од стране противничких радара, и упозорава пилота да примени одговарајуће контрамере у циљу избегавања радарске видљивости. Поред ове две станице које ометају радарски сигнал, ту се налази и комплекс заштите од ракета које си испаљују из ЛПРС. Састоји се из детектора инфрацрвеног озрачења (2 сензора на предњем и задњем делу авиона) који је повезан са два диспанзера УВ-26М намењена пасивној заштити авиона који укупно имају 56 кетриџа. Ови кетриџи имају широк дијапазон своје примене и могу ефикасно да збуне противничке ракете које се наводе инфрацрвеним, оптичким и радарским путем. Тестирање овог комплекса је заиста показао одличне резултате. Наиме, на Ахтубинском полигону је по војно-транспортном хеликоптеру Ми-8 који је ојачан са системом ПеБ „Витебск“ дејствовано са чак 20 ракета испаљених из ЛПРС „Игла“.

Основу пакета СМ3 представља интеграција новог електро-оптичког комплекса СОЛТ-25, који по својим укупним карактеристикама представља озбиљан искорак унапред, када су у питању ови системи. СОЛТ-25 представља вишеканални комплекс, који поред ТВ-канала, има термовизијску камеру и ласерски даљиномер. Захваљујући својим напредним функцијама он може успешно да детектује велики број „тачкастих“ циљева на озбиљним даљинама, и то у свим метео условима, дан/ноћ. Одликује се високим степеном аутоматизације, што до крајњих граница поједностављује посао пилота. Такође, значајно је унапређен и кокпит авиона који је обогаћен новим Head-up дисплејом, као и додатним екранима који помажу пилоту приликом контроле статуса главних система авиона.

"Када се упореде ова два авиона, руски Су-25СМ3 односи превагу по питању брзине, али и по још једној важној ствари јер је нападно-навигациони комплекс овог јуришника концентрисан у "носу" авиона. Истворемено, ово му и ограничава његове способности"-истиче амерички експерт за војна питања и националну безбедност Чарли Гао.

Амерички јуришник А-10 " Thunderbolt"и даље има предност када су у питању ракете опремљене опто-електронским самонавођеним бојевим главама које се лансирају по принципу "испали и заборави". Међутим, ове ракете имају један крупан недостатак, а то су савремена противелектронска средства која су "научила" како са њима да изађу на крај. Са друге стране руски јуришник Су-25СМ3 углавном користи ракете класе ваздух-земља које се на циљ наводе путем ласерском снопа који је отпоран на средства за ПеБ. Једина ограничавајућа околност у овом случају је да пилот мора на нишану све време да држи свох циљ, док ракета не обави започет посао.

"Оба авиона имају своје специфичне предности. А-10 "Thunderbolt" је оријентисан на примену моћног 30-мм ротационог топа и "паметних" опто-електронских ракета, док је Су-25 фокусиран на прецизно неутралисање копнених циљева помоћу ваздухопловних бомби и навођених ракета које се наводе путем ласерског снопа."-истиче стручњак.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“