Овде се говори о последњој модернизацији руског оклопног јуришника који носи ознаку Су-25СМ3. Према мишљењу специјалиста, примењени облик модернизације је толико обиман, да је практично од овог авиона створио нову борбену машину. Уграђени су нови мотори и у потпуности замењен нападно-навигациони систем и авионика, преноси интернет портал РГ.
Јуришници Су-25СМ3 су проширили своје тактичке способности јер су захваљујући интегрисаној опреми добили могућност употребе ваздухопловних ракета класе ваздух-ваздух средњег домета Р-77 и Р-27! Дакле, постали су ловци-бомбардери.
Поред дуплирања оклопне заштите на виталним деловим авиона која се састоји од преградних двоструких панела направљених на бази титанијума и специјалних челика, Су-25СМ3 ће бити опремљен комплексом са противелектронску борву "Витебск-25". Ради се о индивидуалном комплексу заштите, који своју примену има на авионима и хеликоптерима. Намењен је да штити авион од противничких ракета опремљених инфрацрвеним, ултра-љубичастим, оптичким и радарским главама за самонавођење. Дакле, поред ракета које се испаљују са рамена а које се врло лако могу наћи у рукама терористичких формација (нпр. „Стрела“, „Игла“, „Stinger“ и сл.), овај комплекс веома успешно омета и ракете средњег и великог домета које имају озбиљне војске („Patriot“, „Aster“, „Бук“). Основни елемент „Витебска“ представљају две компјутеризоване станице активног ометања Л-370-3С, које се налазе у специјалним контејнерима на поткрлним носачима авиона. Оне представљају нову генерацију уређаја за активно ометање које у великој мери деформишу и неутралишу радарски сигнал који емитују непријатељски радари, и ту у свим дијапазонима рада. Ту се налази и систем Л-150-16М „Пастел“ који детектује озрачење авиона од стране противничких радара, и упозорава пилота да примени одговарајуће контрамере у циљу избегавања радарске видљивости. Поред ове две станице које ометају радарски сигнал, ту се налази и комплекс заштите од ракета које си испаљују из ЛПРС. Састоји се из детектора инфрацрвеног озрачења (2 сензора на предњем и задњем делу авиона) који је повезан са два диспанзера УВ-26М намењена пасивној заштити авиона који укупно имају 56 кетриџа. Ови кетриџи имају широк дијапазон своје примене и могу ефикасно да збуне противничке ракете које се наводе инфрацрвеним, оптичким и радарским путем. Тестирање овог комплекса је заиста показао одличне резултате. Наиме, на Ахтубинском полигону је по војно-транспортном хеликоптеру Ми-8 који је ојачан са системом ПеБ „Витебск“ дејствовано са чак 20 ракета испаљених из ЛПРС „Игла“.
Основу пакета СМ3 представља интеграција новог електро-оптичког комплекса СОЛТ-25, који по својим укупним карактеристикама представља озбиљан искорак унапред, када су у питању ови системи. СОЛТ-25 представља вишеканални комплекс, који поред ТВ-канала, има термовизијску камеру и ласерски даљиномер. Захваљујући својим напредним функцијама он може успешно да детектује велики број „тачкастих“ циљева на озбиљним даљинама, и то у свим метео условима, дан/ноћ. Одликује се високим степеном аутоматизације, што до крајњих граница поједностављује посао пилота. Такође, значајно је унапређен и кокпит авиона који је обогаћен новим Head-up дисплејом, као и додатним екранима који помажу пилоту приликом контроле статуса главних система авиона.
"Када се упореде ова два авиона, руски Су-25СМ3 односи превагу по питању брзине, али и по још једној важној ствари јер је нападно-навигациони комплекс овог јуришника концентрисан у "носу" авиона. Истворемено, ово му и ограничава његове способности"-истиче амерички експерт за војна питања и националну безбедност Чарли Гао.
Амерички јуришник А-10 " Thunderbolt"и даље има предност када су у питању ракете опремљене опто-електронским самонавођеним бојевим главама које се лансирају по принципу "испали и заборави". Међутим, ове ракете имају један крупан недостатак, а то су савремена противелектронска средства која су "научила" како са њима да изађу на крај. Са друге стране руски јуришник Су-25СМ3 углавном користи ракете класе ваздух-земља које се на циљ наводе путем ласерском снопа који је отпоран на средства за ПеБ. Једина ограничавајућа околност у овом случају је да пилот мора на нишану све време да држи свох циљ, док ракета не обави започет посао.
"Оба авиона имају своје специфичне предности. А-10 "Thunderbolt" је оријентисан на примену моћног 30-мм ротационог топа и "паметних" опто-електронских ракета, док је Су-25 фокусиран на прецизно неутралисање копнених циљева помоћу ваздухопловних бомби и навођених ракета које се наводе путем ласерског снопа."-истиче стручњак.