Зашто руска армија још увек користи старе совјетске хидроавионе?

Наука и технологија
БОРИС ЈЕГОРОВ
Неки амбициозни руски пројекти се никада нису остварили, али авиони који су се винули у небо и данас су од велике важности за руску ратну морнарицу. Русија има хидроавионе који лете већ више од пола века!

МБР-2 

Хидроавиони МБР-2 су били крајње ефикасни за време Другог светског рата у извидници или бомбардовању. Пилоти су их звали „амбари“ или „краве“, а били су лак плен за непријатеља због слабог наоружања и мале брзине. Зато су авиони МБР-2 изводили углавном ноћне акције.   

Р-1

Први совјетски турбомлазни хидроавион Р-1 био би брз као главни ловци америчке морнарице FH1 Фантом и F9F Пантер. Али због техничких проблема производња овог авиона никада није започела. 

Бе-12

Овај ветеран је служио совјетској армији и наставља да служи руској већ 58 година и најстарији је хидроавион своје категорије. Главни задатак „Галеба“ (Чайка) јесте да тражи и потапа непријатељске подморнице. Ипак је већ застарео. Руска армија планира или да га повуче из употребе или да га у најскорије време тотално модернизује. 

A-40

А-40 конструисан 80-их година постао би најбољи совјетски противподморнички хидроавион. Али пројекат је пропао заједно са Совјетским Савезом. Министарство одбране Русије сада озбиљно размишља да пружи „Албатросу“ другу шансу. 

Бе-200

Једини турбомлазни хидроавион на свету Бе-200 је вишенаменска летелица. „Алтаир“ (најсјајнија звезда сазвежђа Орла) може бити и авион за спасилачке операције, патролирање, гашење пожара, путнички или теретни авион. 

Бе-200 као ватрогасни авион може да у лету за свега пар секунди напуни своје резервоаре са 12 кубних метара воде. 

ВВА-14

Био је то неуспели покушај сојветских инжењера да направе хидроавион вертикалног узлетања. Таква летелица би могла да буде стратешки или тактички бомбардер и да понесе нуклеарну бомбу. Од пројекта се одустало јер је било тешко направити прави мотор за вертикално узлетање једног хидроавиона. 

Бе-2500

Највећи икада хидроавион, замишљен за прекоокеанске летове (даљина лета до 16 000 км). Проблем је само у томе што је остао на папиру.