Кримски микроби претварају експлозив у ђубриво

Global Look Press

Научници из Севастопољског државног универзитета развили су јединствену еколошки безбедну технологију за рециклажу муниције која садржи ТНТ, хексоген и „морске смеше” (смеше ТНТ-а, хексогена и алуминијума), преноси „Интерфакс”.

„То је технологија биоразлагања. Развили смо јединствени спектар микроорганизама који могу да прерађују ТНТ и отпад који садржи хексоген. Капсуле муниције отварају се биолошким путем”, рекао је начелник одељења за организацију научних истраживања Севастопољског државног универзитета, доктор техничких наука Владимир Гавриш.

Муниција са уклоњеним активатором пажљиво се смешта у базен у којем је бактерије саме отварају и почињу да прерађују експлозивну материју. Процес траје 15 дана. Ови микроорганизми нису патогени, тј. не размножавају се изван реактора. Производ који се на тај начин добија не може изазвати експлозију ни на један од познатих начина. Он спада у четврту класу опасности по међународној класификацији, што значи да није опасан.

„Компост који се добија прерадом експлозивних материјала може бити даље прерађен са циљем да се добију органска ђубрива високе класе. Компост се зато насељава културом кишних глиста и држи 90 дана, а добијени био-хумус затим пролази кроз процес уједначавања конзистенције”, објаснио је Гавриш.

У ранијој фази разграђивања може се добити нанопрашина волфрама од језгра противоклопне муниције. У том циљу језгро се смешта у специјални уређај за хидробиолошко уситњавање. Технологија коју су развили кримски научници омогућава да се напусти пракса еколошки штетног активирања експлозивних супстанци коју треба расходовати као и од њене индустријске прераде која троши много енергије и нерентабилна је.

Научници су такође развили технологију ревитализације тла које садржи остатке неексплодираног експлозива. Израђени су мобилни системи за рециклажу експлозивних објеката који се не могу транспортовати.

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“