Зашто руски научници праве „робо-пчеле”?

Научници са руског Томског политехничког универзитета, јапанског Националног института за напредну индустријску науку и технологију, Харвардског универзитета и из лабораторије „Чарлс Старк Дрејпер” раде на пројекту „робо-пчеле”.

Научници са руског Томског политехничког универзитета, јапанског Националног института за напредну индустријску науку и технологију, Харвардског универзитета и из лабораторије „Чарлс Старк Дрејпер” раде на пројекту „робо-пчеле”.

Legion Media
Велики део биљака које користимо у исхрани, укључујући бадеме и парадајз, морају опрашити пчеле како би дале плода. С обзиром да се пчеле у дивљини суочавају са тешкоћама које доводе до значајног пада њиховог броја, руски научници сматрају да би у опрашивању могли да се користе роботи.

Опстанак пчела у природи је угрожен. То је делимично проузроковано инсектицидима и слабом испашом, али чини се да је главни узрок још увек непознат.  

Данас већина фармера мора да купи или изнајми пчелиње ројеве, што повећава цену хране, према подацима U.S. Bee Informed Partnership. Амерички пчелари су притом изгубили око 40% својих кошница.

Руски научници са Томског политехничког универзитета сада нуде алтернативу: робо-пчеле. Истраживачи планирају да пројекат стартује 2019. године, а прототип ће бити барем седам пута већи од праве пчеле, што значи да ће бити величине човечјег длана.

Само за коришћење у пластеницима

Према Алексеју Јаковљеву, директору школе за инжењеринг Томског политехничког универзитета, вештачке пчеле ће бити посебно корисне за опрашивање јагода и других биљака које се узгајају у пластеницима током целе године.

„Планирамо да развијемо робо-пчеле, алгоритме и софтвер, као и оптички систем и методе препознавања за прецизно позиционирање”, каже Јаковљев. Производња прве партије од 100 летећих робота коштаће око 1,4 милиона долара.

„За опрашивање током целе године у великим пластеницима фармери користе бумбаре”, каже Јаковљев. Један рој бумбара кошта око 500 долара. Зими они лете под инфрацрвеним осветљењем, које симулира Сунчеву светлост, али на пролеће читав рој бумбара може да побегне. То је, наравно, економски губитак.

Роботи ће, с друге стране, радити нон-стоп и никада неће побећи.

Међутим, вештачке пчеле не могу да реше проблем изумирања пчела, каже Јаковљев. „Робо-пчеле ћемо користити само у пластеницима, ван природне средине.”

Произвођачи јабука, вишања и других врста воћа и поврћа углавном користе отворено поље. Узгајивачи бадема у САД, на пример, годишње плаћају око 2000 долара за пчелиње кошнице, док узгајивачи боровница плаћају 110 долара по кошници, а узгајивачи јабука око 70 долара.

Неки пољопривредници и пољопривредне компаније разматрају могућност опрашивања биља алтернативним врстама инсеката. Према експертима, постоје и други важни опрашивачи, као што су слепи мишеви, муве и комарци.

Када ће робо-пчеле полетети?

Досадашњи покушаји да се направи вештачка пчела били су неуспешни. 2017. године Еиџиро Мијако, истраживач са јапанског Националног института за напредну индустријску науку и технологију, направио је дрон за транспорт полена између цветова. 

Доњи део дрона покривен је коњском длаком и премазан специјалним лепљивим гелом. Када дрон долети до цвета, зрнца полена се лагано залепе за гел, а затим се обришу о следећи цвет.  

У експериментима дрон је успео да опраши јапанске љиљане. Меке, флексибилне животињске длаке нису оштетиле прашнике ни тучкове при слетању дрона на цветове.

Мијаков тим, међутим, још увек ради на изради аутономних дронова који би могли да помогну фармерима. GPS, камере са високом резолуцијом и вештачка интелигенција биће потребни како би дронови самостално могли да нађу пут између цветова и да на њих правилно слете.

Постоје и други инспиративни пројекти. Истраживачи са Харвардског универзитета направили су робо-пчелу која је лакша од десетог дела грама. Она поседује паметне сензоре који реагују на околину, имитирајући функцију ока код правих пчела.

Лабораторија „Чарлс Старк Дрејпер” на Кембриџу у Масачусетсу ради на пројекту DragonflEYE, који би могао да има примену у опрашивању.

И, коначно, у марту је корпорација Walmart регистровала патент дрона-опрашивача.

Међутим, ови прототипови још увек нису довољно напредни за масовно коришћење. Још много времена и рада се мора уложити пре него што први рој робо-пчела крене у поља.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“