Шта ће „Ратнику“ егзоскелет?

Слободан Ђукић
Како су руски научници успели да савладају бројне препреке у развоју војног егзоскелета

Неколико земаља је покушавало да развије обећавајући сет опреме за војника будућности који би обухватао и егзоскелет, али управо су руски научници први успели да реше читав низ кључних проблема захваљујући којим њихов производ може да функционише у готово свим условима. О томе како функционише овај јединствени систем и како ће изменити копнена борбена дејства известио је телеканал Звезда.

Специјална опрема је одавно прешла пут од скупог луксуза до основне потрепштине која представља главни ослонац трупама. Таква опрема је увек предмет велике потражње јер се борбени задаци могу одвијати свуда, од Арктика до врелих пустиња.

Од екрана до војске

Дуго времена су егзоскелети посматрани као нешто егзотично, недостижно, а најчешће као непотребни вишак за пешадинце. Међутим, математичке рачунице утрошка енергије су показале да би уз помоћ механичко-хидраулиних система било могуће претворити сваког војника у универзалног борца, способног да истовремено буде митраљезац, санитет или везиста.

Прва оваква одела за војску, која су се појавила седамдесетих година прошлог века као експерименталне креације, су више деловала као нешто инспирисано филмовима научне фантастике. Као погон се уместо струје користило гориво, некад авионско, а некад дизел. Синхронизација рада горњих делова тела са доњим добијена је тек појавом компјутерских система високих перформанси и минијатурних сензора.

Након неколицине неуспелих прототипова, научници су постепено напустили концепт употребе разноврсних система и усредсредили се такозвани пасивни егзоскелет – транспортни систем са хидрауличким погоном и чврстином разноврсних метала, легура метала и полимера којим се истовремено смањивао и терет који корисник носи. До недавно је један од најпознатијих комплета додатне опреме овог типа био амерички егзоскелет „Хулк“ (HULC – Human Universal Load Carrier), који је развила фирма „Ekso Bionics“. Међутим, иако је на први поглед деловао као револуционарни изум, „Хулк“ није нашао своје место у војсци. Анализом транспортних капацитета, индикатора ефикасности, оптерећења мишића и других показатеља које је војска разматрала се показало да производ једноставно није вредан своје цене – њиме се оптерећење корисника, по цену енормних трошкова, смањивало за свега 5-7 одсто.

Од човека до робота

Проширење борбених способности копнених снага је увек захтевало велики утрошак енергије. Тако су и први експерименти са употребом електричне енергије у овом контексту разочарали научнике. Пуњења никл-метал-хидридних и литијум-јонских батерија – иначе најчешћих типова уређаја за складиштење енергије данас – су била исцрпљена након свега пет до десет минута рада са стотинама килограма терета. При томе је маса батерија за егзоскелет износила четвртину масе читавог система, што је овај првобитно мобилни систем малтене претворило у некретнину. Први који су на овај начин ударили у ћорсокак били су амерички научници: сет XOS опреме (мисли се на егзоскелет прототип америчке компаније Саркос, прим. прев.) који је развио Рејтион је могао да ефикасно функционише само са спољним напајањем, а демонстрације са учешћем холивудских глумаца нису успевале.

Експерти закључују да су за дугорочно поуздано коришћење уређаја овог типа потребна сасвим друга средства за складиштење енергије, а њихов развој постаје могућ тек са скорашњим открићима нових материјала.

„Једно од решења може бити графен, који се често назива суперугљеником. На пример, у плану је да се у блиској будућности помоћу њега направи супербатерија капацитета 10-12 киловат сати. Уколико та технологија буде финализована уз помоћ државних и војних финансија, онда ће бити могуће дуплирати ову цифру, што ће у потпуности испунити садашње захтеве оружаних снага.“ – рекао је доктор машинства Николај Луженко, специјализован за системе одржавања живота.

Спремници енергије овог типа имају бројне предности у односу на литијум-јонске батерије: пуне се много брже, задржавају и складиште енергију ефикасније и у целини гледано су структурално поузданији. Међутим постоји и једна критична мана – уколико батерију егзоскелета од 20 киловати погоди метак или шрапнел, може се догодити експлозија упоредива са оном од артиљеријске гранате.

Друго решење проблема би могла да буде мала портабл гасна трубина смештена у оклопну чауру: такав костим, са сопственим генератором, би могао да постане моћно средство помоћу ког би на пример, двојица техничара могла да каче бомбе и ракете на авионе, граде фортификације и уопште обављају било који задатак који захтева велике физичке напоре. Маса такве инсталације, судећи по експертима, неће превазилазити 18-20 килограма, а трајање рада би, у зависности од задатака, износило од 24 до 48 сати.

Борбени товар

Важно је међутим разумети да прављење егзоскелета за рад у борбеним условима и за рад у сигурној средини није иста ствар. Руски научници и руска индустрија су направили посебне успехе у развоју борбене опреме која би олакшавала испуњење борбених задатака. На форуму „Армија 2018“, представници државне корпорације Ростех су показали електричне моторе за активне егзоскелете, који ће већ на тренутном стадијуму развоја пружити велика олакшања у раду трупама на бојишту. Главни дизајнер система за одржавање живота у борбеним системима при Централном истраживачком институту оружаних снага Олег Фаустов је рекао да је дотична опрема на испитивањима омогућила кориснику да једном руком пуца из митраљеза и прецизно погађа мете.

Егзоскелети ове врсте ће драстично увећати способности специјалних јединица на бојишту: маса преносиве опреме – оружја, система комуникације, муниције и помоћне опреме – ће се увећати са 50 на 100, па чак и 150 килограма. Јединствена техничка решења би могла да се појаве у трећој итерацији сета војне опреме „Ратник“: према речима директора кластера „Оружје“ из састава државне корпорације Ростех Сергеја Абрамова, руски научници су завршили истраживања за пројекат „Ратник 3“ 2017, а 2019. ће почети рад на прототиповима.

Раст интересовања за системе овог типа није случајност: најбољи научници из области развоја система за копнене снаге ће створити универзални сет опреме, при чему један од главних захтева неће бити само технолошка софистикованост, већ и поузданост у свим климатским условима.

„Ако говоримо о електроници, не сме се заборавити да климатски дијапазон наше отаџбине температурално варира од плус 50 до минус 50 степени Целзијуса. У том распону услова све мора да функционише.“ – рекао је у интервјуу за Звезду војни експерт Сергеј Иванов.

Према речима пуковника Александра Ромањуте, председавајућег војно-научног комитета Копнених снага, сет опреме „Ратник 3“ ће бити доступан трупама 2025. године. Експерти из области система за подршку живота истичу да ће се трећа верзија „Ратника“ упадљиво разликовати од прва два сета који су већ прошли пун круг војних тестирања и ушли у оперативну употребу.

Сет борбене опреме ће се састојати од неколицине система: за савлађивање противника, за заштиту, за контролу и комуникацију, за подршку живота и снабдевање енергијом, и другим што ће у потпуности испунити захтеве за опрему бојника будућности. Модуларност ће омогућити монтирање оклопа у зависности од врсте јединица и њихових задатака, систем за рециклажу ће пружити смањење димензија преносиве електронике, а сам егзоскелет ће дозволити дуплирање опреме, што ће војницима помагати да изврше своје задатке са максималном слободом деловања.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“