Руски биохемичари у пљувачки сибирског мрког медведа пронашли нови антибиотик

Legion Media

У првој половини прошлог века Александар Флеминг је извршио револуцију у медицини откривши први познати антибиотик: пеницилин. Међутим, деценије неконтролисане примене лекова довеле су до тога да се сваке године све чешће појављују културе опасних бактерија отпорних на стандардне препарате.

Зато су научници принуђени да траже нова природна хемијска једињења која су у стању да убијају патогене микроорганизме. Током новог истраживања стручњаци из Русије и САД су у пљувачки сибирског мрког медведа открили супстанцу која га штити од стафилокока, смртоносне бактерије која изазива широк спектар од инфекције рана до упале плућа и менингитиса.

Сибирски мрки медвед је, иначе, подврста мрких медведа која настањује већи део Сибира источно од Јенисеја, као и територију Монголије и Кине. Највећи део исхране ове животиње чини биљна храна, што их не спречава да повремено лове ирвасе, лосове или рибу.

Тим научника под руководством академика Александра Габибова из Института за биоорганску хемију Руске академије наука и добитника Нобелове награде Сиднија Алтмана са Универзитета Јејл одлучио је да завири у уста господара тајге не из чисте радозналости, већ у оквиру великог пројекта проучавања микроба многих врста дивљих животиња. Принудни учесници експеримента ухваћени су у сибирској тајги, након чега су им узети узорци пљувачке за лабораторијску анализу.

Како се наводи у саопштењу за медије Института за биоорганску хемију Руске академије наука, користећи иновативне технологије анализе микробних заједница и методе синтетичке биологије, научници су међу бактеријама у усној дупљи медведа пронашли ретку популацију високоактивних микроорганизама типа Bacillus pumilus, који производе антибиотик амикумацин. Даља анализа је показала да ова супстанца ефикасно елиминише опасног изазивача обољења код човека под именом златаста стафилокока (Staphylococcus aureus).

Откриће новог природног антибиотика је посебно значајно, јер стафилококе често развијају отпорност на медицинске препарате. Резултати истраживања, објављени у часопису PNAS, не само да отварају пут ка новим медотама лечења читавог низа обољења, него ће такође помоћи научницима да боље разумеју путеве развоја резистентности на антибиотике и методе деловања лека на ћелије бактерија.

Раније су друге групе истраживача већ саопштиле да су откривени ефикасни антибиотици у најразличитијим природним изводима, на пример, у желуцу човека и испод његовог носа, као и у жлездама звечарки и на површни тела мрава.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“