Руски „такси до Месеца“ би ускоро могао да постане реалност

Getty Images
„Роскосмос“ се спрема да освоји Земљин природни сателит, а легендарни „Сојуз“ би у томе могао да има важну улогу.

Почетком августа, руска национална космичка агенција „Роскосмос“ је објавила имена осморице нових кандидата за космонаутичку обуку. То значи да су ови људи – четворица војних пилота и четворица инжењера – већ прошли ригорозни, годину и по дана дуги процес селекције након ког им следи још две године скупе обуке за космичке летове. Према званичном саопштењу агенције, ова класа космонаута биће обучавана за рад на Међународној свемирској станици (ISS), пилотирање новом генерацијом руских космичких летелица „Федерација“ (чији је развој у току) и, вероватно најбитније, они би могли да постану први Руси који ће крочити на Месец.

Да је Кремљ озбиљан у намери да пошаље људе на једини Земљин природни сателит више није никаква тајна. О томе ја најпре отворено говорио руски председник Владимир Путин, а једна од најновијих потврда стигла је 23. августа у форми саопштења новог директора „Роскосмоса“ Дмитрија Рогозина да ће ова агенција ускоро формирати засебни Центар контроле летова за лунарне мисије. Истом приликом, на међународном војном форуму „Армија 2018“, заменик директора „Роскосмоса“ Јевгениј Нестеров је прецизирао да су у току радови на трансформацији техничких решења сателитско-навигационог ГЛОНАСС система за потребе лунарног програма.

Рогозинов темпо

За први стадијум руског лунарног програма предвиђен је низ беспосадних, роботизованих мисија. Тако би аутоматска сонда Луна-25 требало да буде лансирана током 2021. године, потом би 2025. њеним путем кренуле и сонде Луна-26 и Луна-27, док би Луна-28 донела узорке месечевог тла назад на Земљу. Ипак, главни подухват биле би мисије са посадама астронаута, а њихов врхунац би, према амбицијама Москве, требало да буде успостављање трајне базе негде у близини једног од месечевих полова. Осим тога, „Роскосмос“ намерава да учествује и у међународном подухвату постављања трајне месечеве орбиталне станице „Deep Space Gateway“, у оквиру ког би прва лансирања летелица са посадама могла да се догоде средином наредне деценије.

Како би ове амбиције биле реализоване, руски инжењери увелико раде на развоју нове генерације космичких летелица, пре свега на супертешкој ракети за далека путовања и свермирској летелици „Федерација“. Међутим, и једно и друго су скупоцени и дуготрајни пројекти (прва пробна лансирања „Федерације“ са посадом се очекују тек негде 2025/2026), а нови директор „Роскосмоса“ је жељан брзих успеха. Рогозин је 28. јуна појаснио да би Русија могла да отпочне са посадним мисијама на Месец још пре окончања развоја нове генерације космичких летелица. У томе би „Роскосмосу“ могао да помогне времешни, али и даље беспрекорно поуздани „Сојуз“. Директор руске космичке агенције је то објаснио на следећи начин: „Сојуз је изворно и прављен у склопу совјетског лунарног програма, што значи да је његово унапређење у том циљу [у циљу лета на Месец, прим. аут.] веома могуће“.

Нова шанса за „Сојуз“

Компанија „РКК Енергија“ која је произвођач ове сада већ легендарне свемирске летелице са педесетогодишњим стажом, већ ради на плановима за модификацију „Сојуза“ како би га претворила у својеврсни свемирски туристички тросед за разгледање Месеца са дистанце од свега 90 километара. Замисао је да на таквим летовима два седишта, по цени од око 150 милиона долара по карти, припадну супер-богатим авантуристима, док би једно седиште било резервисано за професионалног космонаута, који би имао улогу свемирског водича. Све би требало да буде спремно за премијерни лет већ почетком 2020-их. На тај начин не само да би „Сојуз“ драстично увећао комерцијалне капацитете „Роскосмоса“ и помогао му да успешно конкурише Илону Маску на пољу космичког туризма, већ би се показао и као јефтино решење за учешће Русије у пројекту „Deep Space Gateway“.

Како би „Сојуз“ могао да стигне до Месеца биће му потребан додатни погон. Идеални кандидат за то је унапређени модел свемирског тегљача „Блок ДМ-03“, који се користи као саставни део чувених руских ракета „Протон-М“. У пракси, тегљач би био лансиран одвојено, било у склопу ракете „Протон-М“ лансиране са космодрома Бајконур у Казахстану, или у склопу ракете „Ангара-5“ лансиране са најновијег руског космодрома „Восточни“. „Сојуз“ би се потом у Земљиној орбити спојио са тегљачем и кренуо на пут до Месеца и назад. Тако би чувена свемирска летелица добила нову намену као „свемирски такси“.

Прочитајте такође! Мисија ,,Егзомарс“: Како Русија и Европа заједнички траже трагове живота на Црвеној планети?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“