Интересантан текст о руској војсци је објавила хрватска медијска кућа „Вечерњи лист“. Наиме, аутор овог текста Бернард Каракаш, је импресиониран брзином трансформације руске армије из једне веоме незавидне позиције са краја 20.века до једне високо-мобилне и организацијски веома чврсте и компактне војне силе која се одликује најмодернијим „играчкама рата“: „Вежба „Восток 2018“ коју је руска војска, заједно с “гостима” из Кине и Монголије одржала на простору од Сибира до Руског далеког истока, дефинитивно је показала да Војска Русије више нема никакве везе с војском какву је ова земља наследила од СССР-а.Почетком деведесетих година, руска војна сила била је на коленима. Војници који су се повлачили из тадашњих новостворених држава, а некадашњих совјетских република, нису имали основне услове за живот. Техника је била занемарена јер средстава за одржавање, па чак и гориво за возила, једноставно није било. Стање је било толико лоше да се руска војска пуних годину и по мучила између 1994. и 1995. да обузда сепаратистички покрет у Чеченији на северу Кавказа, а камоли да се ангажује у стварном војном сукобу.“- истиче Каракаш.
Аутор овог текста као кључног актера када је у питању осавремењивање руских оружаних снага истиче лидерске квалитете садашњег руског председника Владимира Владимировича Путина. За време његовог мандата остварене су тектонске промене у организацији војске као што је измена комлетне војне доктрине са којом су паралелно развијени програми дугорочне стратегије развоја, као и развој нових генерација оружја и опреме које данас чине срж руске војне силе: „Као први и основни корак потпуно је реорганизована структура и командни ланац копнене војске. Некадашњи формацијскисистем армија замењен је дивизијама које се састоје од мобилнијих и ојачаних бригада, док су истовремено војне области укрупњене. На тај начин су команданти војних области на терену добили лакшу и покретљивију организацију јединица, а са тиме и већу ефикасност у евентуалној борби.Руска војска почела је трансформацију из сирове војне силе која се ослањала на челик и топовско месо, у префињену, високо ефикасно и технолошки врло напредну војску.“- наводи се у тексту.
Аутор текста даље наводи да се реакција Запада на овај „узлет“ руске војске може оценити као генерално неуспешна, пошто они (мисли се на НАТО) једноставно немају адекватне противмере за најновије руско наоружање од којег се већ неколико модела налази у оперативној функцији: „Русија се последњих година, у припреми повратка своје војне силе на глобалну геополитичку арену, фокусирала на цели низ специфичних праваца опремања, за које Запад није развијао адекватан противодговор. Како би појачали срж своје копнене војске, развили су тенк Т-14“Армата“, који је за сада још увек тајновито оруђе за које се сматрада је један од најбољих тенкова данашњице са неким потпуно новим решењима која до сада још нису виђена код основних борбених тенкова“- истиче аутор овог текста.
Поред основног борбеног тенка Т-14 „Армата“ аутор наводи и значајан развој руски Ваздушно-космичких снага и система противваздухопловне одбране: „Развијена је и цела нова фамилија борбених авиона Сухој, посебно Су-30 и Су-35 који се, уз невидљиве карактеристике, равноправно могу носити са најсавременијим авионима које има Запад попут америчких Ф-22 или Ф-35. Руска технологија је далеко отишла у системима контроле ваздушног простора, односно у противваздухопловним системима сa којима се у потпуности мења ситуација на фронту. Посебно се то односи на систем С-400 који контролиише ваздушни простор на 400 километара удаљености, систем који открива и невидиљиве авионе пете генерације на даљинама и до 150 километара, обарајући их без великих проблема са неба. Системкоме по мишљењу већине војних аналитичара, не може парирати амерички Патриот“.
Аутор текста у хрватском издању даље истиче да је руска армија значајно модернизовала и своје артиљеријско-ракетне системе који превазилазе западне аналоге: „Са новом генерацијом муниције руски пројектили имају не само знатно већу разорну моћ, него и знатно већи домет од западних пандана, чиме могу са сигурне удаљености “тући” артиљеријске положаје непријатељске стране без да их она уопште у „контрабатирању“ може досегнути.“ Каракаш као доказ за своју тврдњу цитира изјаву америчког генерала Мекмастера који је изјавио да су Американци једноставно надјачани када је у питању род артиљерије: „Процјењује се како ће у случају сукоба, учинак наше артиљерије пасти за 40 до 60 посто у односу на ситуацију каква је била пре свега неколико година. А имајмо на уму да ионако имамо мање артиљеријских оруђа од Руса. Сада су она и мање ефикасна“
Према речима хрватског аутора руска армија је можда и највећи напредак направила у сфери електронског ратовања и употреби софистицираних система: „Данас су јединице за електронско ратовање интегрални део сваке јединице на нивоу бригаде, а могућности су огромне. Од блокирања ГПС сигнала на подручју борбеног деловања, до пресретања комуникација и укључивања у психолошко деловање на фронту што уништава морал непријатеља. На пример у Сирији је употребљавана тактика слања СМС порука на телефоне које користе терористи, на којима су се налазили подаци о исламистичким вођама, о њиховим банковним рачунима и фотографијама с одмора или летовања које су проводили далеко од Сирије“
Хрватски новинар посебно истиче технолошку прогресију када је у питању производња беспилотних летелица али и формирање одреда специјалне намене који су оспособљени за рат на крајњем северу, пустињи али и космосу:“ Знатна је и улога беспилотних летелица које данас додуше користе готово све војске света, али суРуси то подигли на потпуно други ниво. Не само за тактичко извиђањефронта и надгледање ситуације на терену већ и за извођење напада, не само оружаним системима које носе на себи већ и директним забијањем у мету (камиказа напади). Уз то, беспилотне летелице које користи Русија релативно су мале, па су за јединице ПВО готово немогућ циљ којег је јако тешко погодити и скинути с неба пре него ли одради задатак за који је послана.“
Каракаш у свом тексту наглашава изузетно важан фактор Сирије када је у питању стицање борбеног искуства у коме учествују практично све јединице руске армије:“Ипак, упркос свим новим технологијама и софистицираним системима, електроници и сателитима, потпуно је јасно да је Кремљ свестан како је увежбаност војника на терену, пешадинца са пушком у руци, кључан елемент за победу у рату.У зонама борбених операција се могу не само испробати најновија оружја и модели ратовања, већ и обезбедити “пракса” својим војницима. Управо због тога “туре” војника у Сирији трајале су три до четири месеца како би војници који су долазили из Русије добили, ако не искуство у борби, а онда искуство у борбеној зони и стварном деловању против стварног непријатеља.Ово практично искуствоје знатноефикасније од вежби у миру.“- наводи се у тексту.
На крају свог текста аутор даје закључак да је руска операција у Сирији дефинитивно очувала и још више учврстила сиријског лидера Башара Асада у овој земљи, а себе на међународном плану наметнула као земљу која поседује високо-развијену војну силу која може пројектовати своју моћ хиљадама километара далеко.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
