Видео: Погледајте како „до зуба“ наоружани ловци Су-35 патролирају изнад сиријске пустиње

Су-35С изнад Сирије

Слободан Ђукић
На интернету се појавио видео материјал на којем се виде два ловца 4++ генерације Су-35С руског Ратног ваздухопловства (04 „црвени“ и 52 „црвени“), са позамашним убојним арсеналом на својим поткрилним носачима.

На снимку се виде ракете класе ваздух-ваздух кратког домета Р-60. Овде се конкретно највероватније ради о њеној модернизованој варијанти Р-60МК која се карактерише унапређеном главом за самонавођење са јачим експлозивним пуњењем од базичне верзије.Такође ова ракета поседује и модернизовани радарски упаљач „Калибри-М“ и знатно је отпорнија на електронско ометање од својих претходних верзија.

Поред ње авиони Су-35С су носили и ракете ваздух-ваздух средњег домета Р-27. Руси су и за ову ракету имају успешне варијанте модернизације, од којих је последња Р-27П која се највероватније налази на овом авиону. Ова ракета је опремљена полуактивном радарском главом за самонавођење која је отпорна на активно ометање, а њен ефективни домет је између 71-110км . Ракета на својој путањи достиже брзину од 4,5 маха а парчадно-разорна бојева глава тежине 40кг је сасвим довољна да обори готово сваки ваздушни циљ. Треба напоменти да постоје варијанте ове ракете које су опремљене и са инфрацрвеним пасивним главама за самонавођење домета до 90км. Њихова ознака је Р-27Т.

И коначно, на авионима су примећене и ракете новије генерације РВВ-АЕ (Р-77). Њена основна намена је борба против широког спектра ваздушних циљева, као што су авиони, хеликоптери, ракете „земља-ваздух“ и „ваздух-ваздух“. За њу нема ограничења у употреби, без обзира на доба дана (дан/ноћ), сложене метереолошке услове, активно ометање од стране непријатељских противелектронских средстава. Вероватноћа уништења циља на максималним даљинама које су пројектоване за ову ракету, и то у сложеним временским условима и масивном дејству средстава за ПеБ непријатеља, износи 0,6-0,7. Дакле, са две лансиране ракете може се рећи да би погодак био неизбежан, а циљ уништен.

Ракету погони ракетни мотор на чврсто гориво, који јој обезбеђује заиста изузетно убрзање од момента лансирања до достизања максималне брзине лета. Максимална брзина ракете је око 4 маха ( 4,250 км/ч). Њена јединствена конструкција, са препознатљивим решеткастим стабилизаторима, даје јој изузетну енергетско-кинетичку и аеродинамичку способност за ефективну борбу против изразито маневришућих циљева.

До циља се наводи комбинованим путем. На почетку путање и током лета ка циљу, ракета се наводи инерцијално са радио-корекцијама у правцу озраченог циља. На последњем сегменту путање, које износи отприлике око 15-16км од циља, активна радарска глава за самонавођење детектује и захвата циљ и потом самостално управља ракету ка њему, без икакве асистенције пилота. Интересантно је напоменути да се у условима интензивног противелектронског дејства непријатеља, када је максимално отежана комуникација између ракете и авиона који је лансирао ракету, сама ракета ка циљу наводи путем специјалних путања лета које су имплементиране у њен софтвер тако да је заиста јако тешко збунити ову ракету док она граби ка свом плену.

Када ракета дође у непосредну близину циља, она се активира помоћу неконтактног самодетонирајућег ласерског упаљача. Поред овог упаљача ракете Р-77 су опремљене и са контактним упаљачима који се активирају у случају када ракета евентуално промаши циљ и падне на земљу или водену површину.

На њој се налази шипкаста бојева глава тежине 22 кг, која се састоји од микрокумулативних елемената. Њена детонација ствара такав ефекат расипања микрокумулативних елемената, да она буквално расеца аеродинамични објекат на више делова. Ове бојеве главе су посебно ефикасне када треба да се оборе по димензијама мали, брзи, изузетно маневришући аеродинамички циљеви попут противничких ракета.

Поред основне верзије ове ракете, руски конструктори су развили и неколико њених модификација. Већ сам напоменуо да се из базичне верзије ракете Р-77 (К-77) развила експортна верзија ракете ознаке РВВ-АЕ.

Нешто касније Руси су развили модел ракете РВВ-АЕ-ПД на коју је уместо мотора на чврсто гориво интегрисан набојно-млазни мотор који јој је обезбедио већи домет (100км+). Захваљујући својој модуларности ова ракета је пренамењена и за лансирање са копнених лансирних платформи земља-ваздух мод. РВВ-АЕ-ЗРК.

Најновија варијанта ове ракете која је прошла обимнију модернизацију носи ознаку Р-77-1/РВВ-СД. Она је јавности представљена 2009.године, а њено тестирање окончано 2013.године, од када се налази у наоружању Ратног ваздухопловства руске војске. Њен максимални домет износи 110км.  

На крају не треба заборавити ни изузетно важне модуле за противелектронску борбу „Хибини“ који се виде на самим врховима крила и који имају облик ракете. Овај систем у потпуности деформише сигнал који непријатељски радар са земље или из авиона усмерава на летелицу. Последице те операције по извор радио-сигнала могу бити крајње озбиљне: од деформације сигнала до његове потпуне блокаде.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“