„Испитивање се изводи по плану. Све док она потврђује своје карактеристике, немам никакве бојазни да нас очекују непредвиђене околности до краја њеног тестирања“- истиче Александар Кочкин а преноси интернет портал Взгљад.
Подсећамо да су почетком априла месеца британски медији ваздухопловну бомбу „Дрељ“ повезали са „очигледним агресивним сигналима који долазе из Кремља“.
Генерални директор концерна „Техмаш“ Владимир Лепин је почетком јануара објаснио да ће у наоружање руске армије ући ваздухопловна бомба „Дрељ“ тежине 500+ килограма. У септембру 2016. године НПО „Базаљт“ је на свом сајту обајвила вест да је у Русији развијена ваздухопловна бомба „Дрељ“ која ће моћи да оствари планирајућу путању лета у дужини од 30км.
Унифицирана планирајућа касетна бомба ПБК-500У СПБЭ-К или једноставно „Дрељ“, намењена је уништавању непријатељске оклопне борбене технике, његових копнених радарских капацитета и командних пунктова. Главна предност ове бомбе у односу на постојеће, огледа се у томе, што авион који носи ову бомбу може да је отпусти са даљине од неколико десетина километара далеко од циља. Овако нешто је мисаона именица за планирајуће и гравитационе авио-бомбе које се тренутно налазе у наоружању руских Ваздушно-космичких снага.
Нова авионска бомба може бити бачена на непријатеља са удаљености од 30 километара, а захваљујући систему сателитске навигације ГЛОНАСС, добијени су екстремни параметри прецизности са којима погађа и неутралише свој циљ.
ПБК-500У „Дрељ“ је дугачка 3,1 метара, њен калибар износи 450мм, а укупна маса достиже целих 540кг. Ефективна зона њене употребе по висини се креће од 100-14,000 метара, док је елемент брзине приликом њеног одбацивања ограничен на 1,100 км/ч.
Бојеви пробојни елементи су опремљени топлотним и радарским главама за самонавођење, а целокупан електронски систем навођења бомбе одликује висок степен отпорности на масивно противелектронско дејство од стране непријатеља. Бомба нема никакав додатни погонски блок, за достизање свог пројектованог домета. Она га достиже захваљујући одличним аеродинамичним решењима, који јој омогућавају да до свог одредишта долети попут једрилице.
Још једна изузетно важна одлика ове бомбе је радарска невидљивост или „стелтност“. Ову бомбу је изузетно тешко открити са радарским средствима ПВО, без обзира на распон исијавања радио-таласа који емитују радари. Такође, ни савремени пасивни видови откривања ваздушних објеката, као што су електро-оптички системи ојачани термовизијским уређајима, тешко откривају ову бомбу. Дакле, њено пресретање од стране земаљских система ПВО је крајње сложено, и питање дал је уопште изводљиво.