Да ли је С-400 заиста толико добар да су Индија, Кина, па чак и Турска која је чланица НАТО, купују га упркос претњама економским санкцијама које добијају од Сједињених Држава?
Шта је С-400 „Тријумф“ и зашто је најбољи на свету?
Систем ПВО С-400 „Тријумф“ (или како га по НАТО класификацији називају „Growler“) је од увођења у активну употребу 2007. године „тешка класа“ у поређењу са конкурентима.
У стању је да идентификује ваздушне мете у радијусу од 600 километара око себе и обара их већ на удаљености од 400 km. Нема разлике да ли се ради о брзим крстарећим пројектилима великих маневарских способности или интерконтиненталним балистичким ракетама које малтене кроз свемир лете са једног на други крај планете – систем ће „видети“ све, а потом га фиксирати и уништити са безбедне удаљености.
Његова кључна разлика у односу на главног конкурента – амерички MIM-104 „Патриот“ – је управо у томе што може да „види“ и обара мете у пуном кругу око себе. „Амер“ ради и „гледа“ само у предетерминисаном смеру, и то у распону од свега 180 степени.
Осим тога, размештање лансера „Патриота“ и њихова припрема за борбу трају готово 30 минута! За то време, ракете ће уништити своје мете и битка ће бити изгубљена.
Коначно, „Американац“ уништава мете на дупло мањој удаљености – 180 km, док „Рус“ то врши на 400. То има одлучујући значај не само у борби против ракета, већ и против ловаца и бомбардера – они немају шансе да дејствују против С-400 на удаљености на којој он оперише.
Сви ови фактори су постали разлог због ког чак и чланице НАТО преферирају куповину руске опреме, упркос претњама економским санкцијама против њих.
Систем С-400 „Тријумф“ функционише у саставу ракетне одбрамбене батерије. Свака од њих састоји се од четири лансера са по четири ракете. То је укупно 16 одбрамбених ракета по батерији способних да обарају авионе пете генерације и крстареће ракете са раздаљине до 400 km.
Да и не помињемо резервну муницију која је такође део уговора и која би се такође налазила на бојишту. Поред тога, уговор такође обухвата неколико транспортно-опслужних возила, радарске станице, командни пункт и одређени број возила за подршку.
Истакао бих да се наведени подаци односе на системе ПВО у њиховим максималним конфигурацијама какаве Сједињене Државе и Русија користе за одбрану својих граница. Сваки сет који се спрема за извоз иностраном купцу се одвојено формира, у зависности од жеља и финансијских способности. Просто речено, као и при куповини аутомобила, можете купити комплетно опремљено возило, а можете нешто од опреме и отписати.