Поморска блокада Русије: Да ли је то могуће извести и како би се на крају завршила таква авантура

Слободан Ђукић
У случају покушаја поморске војне блокаде Русије, амерички носачи авиона који би евентуално учествовали у тој операцији били би потопољени са вероватноћом од чак 88%.

Овакав развој догађаја је предвидело интернет издање Voltairenet.org., а пренела РГ. Како се наводи у публикацији, Москва више не стрепи од евентуалног напада од стране Војске САД. Русија је у Сирији читавом свету демонстрирала надмоћ свог наоружања са којим може веома ефикасно да се супротстави покушају било какве авантуре која би ишла у правцу поморске блокаде њених поморских путева.

У акваторији Црног и Средоземног мора овакав тип блокаде је немогућ, услед присуства нових хиперзвучних ракета „Кинжал“ које веома ефикасно могу да неутралишу комплетну поморску групацију америчке морнарице све до Гиблатарског теснаца. Иста ситуација би снашла Американце, ако би којим случајем то исто покушали да ураде на северу (Балтичко море).

 „Могу ли САД, уз подршку земаља НАТО да изведу ширу операцију поморске блокаде Русије из правца Атлантика, Балтичког и Арктичког региона?“- запитао се аутор ове публикације. Одговор на његово питање које је поставио самом себи  било је - „мало вероватно“. Носачи авиона засигурно неће бити употребљени у северним леденим водама услед велике опасности од подводних санти леда које могу да их потопе. Ни на другим евентуално погодним прилазима који изводе из правца Гренланда или Аљаске такав покушај је једноставно осуђен на неуспех.

 „Русија може извести удар хиперзвучним ракетама по површинским бродовима америчке ударне поморске групе која би покушала да образује блокаду у Скакегарском пролазу који повезује Балтичко и Северно море. Поред тога, нуклеарне нападне подморнице руске армије, наоружане хиперзвучним ракетама, могу нанети масиван удар по групацији америчких поморских снага која би се налазила око 1000 километара источно од обала Атлантског океана, у ширем рејону Исланда. Руска армија такође може употребити и ракете класе ваздух-земља са летећих нападних платформи као што су стратегијски бомбардери Ту-160 и Ту-22М3М, уколико америчка ударна поморска група достигне акваторију која се налази јужно од Гренланда. Да би избегли евентуални судар са ловачким капацитетима Војске САД, ови бомбардери могу да користе коридоре преко непоседнутог Северног пола.“ – наводи се у публикацији.

Аутор ове публикације се дотакао још једног веома важног елемента целе ове операције, који је требао да одговори на питање какве су шансе војно-поморске групе РМ САД да преживи евенутални судар са руском армијом. Наиме, према проценама аутора највећи проблем ће бити хронични недостатак времена за било какав облик одбране тј. противдејства на руски напад. „Време реакције Пентагона у случају напада широм употребом хиперзвучних ракета је веома мало услед брзине њиховог лета које је толико кратко да не оставља посадама на системима ПВО никакву шансу да реагују на њихову појаву. Вероватноћа уништење ратног брода који има депласман носача авиона је 88% уколико на њега „крену“ хиперзвучне ракете („Кинжал“ и „Циркон“). То практично значи да би 100 испаљених ракета овог типа успело да погоди 88 површинских борбених пловила различите намене, што би значило уништење америчке или било које друге флоте која би се нашла на њиховом нишану. Уколико би нпр. на 11 америчких носача авиона који се данас налазе у оперативном науружању РМ САД било лансирано 11 хиперзвучних ракета типа „Кинжал“ можда би свега 1-2 америчка брода успело колико толико да преживи први руски ракетни плотун. За америчку флоту би исход ове авантуре био права катастрофа“- закључује на крају интернет портал Voltairenet.org.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“