Озбиљно појачање:Русија је у Сирију послала ракетне системе који су далеко савршенији од С-300ПМУ-2

Слободан Ђукић
Русија је Сиријској Арапској Републици испоручила три дивизиона ракетних система великог домета С-300 ПМ-2 који се од класичне верзије разликују по далеко савршенијем вишенаменском радарском систему, мобилном командном пункту, а такође и квалитетнијим нишанским радарима који захватају циљ и наводе ракете на њега. Упошљавање иранских посада са система С-300ПМУ-2 је у овом случају технички веома захтевно и искључено као опција

Извори из Министарства одбране су негативно коментарисали поједине информације које су се појавиле на интернет мрежи, где се тврди да ће са овим системима достављеним Сирији управљати иранске посаде. „Такве информације немају реалног основа у пракси јер Иранци никада нису радили на верзији система С-300 ПМ-2“- преноси руски медијски портал Взгљед.

Сиријска верзија С-300ПМ-2 и експортна верзија С-300ПМУ-2 која је испоручена Ирану су у својој суштини два различита система. Верзија која носи ознаку ПМ-2 је специјално направљена за потребе руске армије, а ПМУ-2 је извозна варијанта система коју карактерише простија шема, са далеко једноставнијим режимима управљања у односу на руску верзију.Важно је нагласити да аутоматски систем управљања (АСУ) који је интегрални део експортне верзије ПМУ-2 нема могућност садејства са осталим средствима ПВО који су такође испоручени јединицама сиријске армије. Дакле, специјалисти који би ефикасно могли да употребе овај систем не налазе се нигде другде осим у Русији.

Руски војни експерти напомињу да би Иранци веома тешко могли да са системом С-300 ПМ-2 искористе његове пуне потенцијале, тачније да би успели да га подигну на ниво борбене готовости. Тако нпр. систем С-300ПМ2 у успоредби са експортном „иранском“ верзијом ПМУ-2, је опремљен далеко савршенијим бојевим компонентама: алгоритам борбеног управљања се у великој мери разликује од експортне верзије С-300ПМУ-2.Такође, за ефикасно примену овог система је неопходан висок ниво обучености његових оператора, који превазилази ниво обуке који је неопходан за извозни пакет С-300 ПМУ-2. „Прелазак са система ПМУ-2 на систем ПМ-2 је са техничке стране веома проблематичан и сама преобука захтева извесно време да би се могла усвојити усавршена апаратура и схватити различити алгоритми управљања који се у великој мери разликују када су у питању ови системи“- истакао је водећи руски експерт за област противваздухопловне одбране (ПВО) генерал Ајтеч Бижев.

Напомињемо да је неколико противваздухопловних ракетних пукова који се налазе у руској армији опремљено ракетним системима који носи ознаку С-300 ПМ-2.

Ови дубоко модернизовани и осавремењени  ракетни системи породице „300“ почели су да се испоручују руским јединицама ПВО у другој деценији 21.века. У децембру 2015.године први ракетни пук опремљен системом С-300 ПМ-2 је ушао у оперативно борбено дежурство где брани важне индустријске капацитете који се налазе у централном делу Русије. Нешто касније, ове системе је заменио напредни ракетни систем С-400 „Тријумф“. Највероватније је део замењених ракетних система и послан у Сирију.

Министар одбране и генерал-армије Сергеј Шојгу је недавно рекао да је Русија на себе преузела обавезу да у потпуности оспособи сиријске посаде за употребу система С-300. Према његовим речима читав посао неће бити краћи од три месеца.

Дубока модернизација С-300 на стандард С-300ПМ-2 је завршена средином друге деценије 21.века. То је било неопходно ради све већег усложњавања борбених задатака који се намећу пред овај систем као и пред јединице ПВО у целини. Конструктори из концерна „Алмаз Антеј“ су посебну пажњу усмерили на осавремењивање компоненти система као што је главни осматрачки радар, затим нишански радари, као и значајно унапређење мобилног командног пункта. Лансирне јединице система су осавремењене у оквиру својих јединица. Оне су тако модернизоване да су могле да користе савременије, снажније и далекометније ракете, него што су имали класични модели ракетних система С-300. На овакав начин руска армија је осавременила неколико својих зенитно-ракетних пукова.

С-300 ПМ-2 се може употребити не само против борбених авиона пете генерације или балистичких ракета кратког домета, него и против тактичких балистичких ракета средњег домета. Блокови интегрисане електронике су подигли техничко-тактичке карактеристике овог система, тако да он сада може са великом вероватноћом да пресретне ваздушни циљ који се налази на даљини до 250км.  Поред тога, цео систем се одликује повећаним степеном отпорности на противелектронско дејство непријатеља, тачније његова ефикасност неће бити смањена уколико противник масовно употребљава средства ПЕБ. Нови командни пункт обезбеђује пуну интеграцију С-300 ПМ-2 са различитим системима и јединицама у оквиру ПВО.

За неколико година активне експлоатације у ПВО јединицама руске армије овај систем је оцењен изузетно високом оценом. Наиме, за време бројних испитивања ракетног система С-300 ПМ-2 која су одржана на војним полигонима где је извођено бојево гађање потврђене су одличне оцене његових техничко-тактичких способности.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“