Улазимо у фазу обимне роботизације руске армије: „Терминатори“ ће заменити руског војника

Сцена из филма „Терминатор 3: Побуна машина“.

kinopoisk.ru
Самоходне беспосадне даљински управљање борбене платформе са све савршенијом „вештачком интелигенцијом“ су први корак као појави првог „Терминатора“ у редовима руске армије

Роботи и остало интелектуално оружје, које се развија да би у потпуности заменило човека у будућим ратовима један су од кључних приоритета војно-индустријског комплекса у прогресивном развоју војне технике 21. века. Ми и у овом моменту у најјачим армијама света имамо прве моделе борбених роботизованих платформи који су заметак будућих „Терминатора“ и „Робокапа“. Своја озбиљна достигнућа на овом плану има и руска армија.

Експанзиван  развој  „вештачког интелекта“

Први „роботи“ у саставу руске армије (осим малогабаритних робота-извиђача са којима је управљао оператор помоћу џојстика какав можемо да видимо у склопу опреме на конзолама за видео-игре) су по својој функцију борбени роботи.  Они се састоје из специјално пројектованих борбених модула-купола, на које се може сместити широк спектар стрељачког наоружања укључујући ту и вођене ракете различите намене.

Једна од концепција универзалног борбеног робота  је представљена од стране развојних инжењера Концерна Калашњиков. Ради се о роботизованој мобилној платформи на којој је интегрисана даљински управљана турела са два митраљеза у калибрима 7,62 и 12,7 мм. Друг тип роботизоване платформе је направљена на бази лакооклопљеног аутомобилла  „Тигр“. На њеном врху је такође инсталирана даљински управљана платформа-бојеви модул који је опремљен аутоматским топом 2А72 у калибру 30мм са којим су спрегнути митраљези у калибрима 7,62 и 12,7мм. Захваљујући сету опто-електронских уређаја који су увезани са елементима тзв. „вештачке“ интелигенције овај модел може самостално да открије и изврши идентификацију циља, укључујући ту и његову ефикасну елиминацију.

У овом случају вештачки интелект робота („мозак машине“ или напросто компјутер) се састоји од базе претходно учитаних података о потенцијалном непријатељу са масом његових општих и специфичних карактеристика као што су дизајн, карактеристично кретање, карактеристични распони у инфрацрвеном спектру итд. Ова база података се константно унапређује и проширује где се на тај начин „билдује“ алгоритам система помоћу којег се „вештачки“ интелект самостално уздиже и технички изоштрава. Развојни инжењери који раде на овом веома сложеном софтверу сада могу да додају и остале специфичне импуте који могу да прошире интелектуалне капацитете ових борбених машина до неслућених размера. Овде је важно нагласити да руска доктрина развоја „препаметних“ ултра-софистициираних борбених склопова почива на темељном принципу који човека (оператора) ставља у доминантну позицију у односу на робота. Наиме, у протоколу управљања борбеним роботима човек је и даље одлучујући фактор који има неспорну контролу над његовим егзекутивним функцијама, тачније ватреном дејству без којег нема уништења претходно скенираног циља.

 Овакви типови напредне борбене технике су веома ефикасни против читавог спектра различитих циљева које могу да представљају веома захтевне мете по питању њихове неутрализације са што мањим утрошком муниције. Тако нпр. ови роботи се ефикасно могу употребити против минијатурних беспилотних летелица које могу да носе и убојни терет, а које се као што видимо масовно употребљавају у савременим сукобима као што је онај у Сирији.

Паралелно са тим развојни инжењери су успели да развију способности вештачког интелекта да у односу на борбено искуство самостално проширује сопствену базу података тако што додаје различите елементе који су карактеристични за непријатеља као и на просторно окружење где се сукоб одвија.

Експанзиван рад на „паметним“ убојним средствима различите намене

У последње време председници појединих држава воле да причају о „паметним ракетама“ које се налазе у наоружању њихових армија. И да, по том питању се они дефинтивно у праву. Такве ракете заиста постоје.

Самонавођене бојеве главе које се налазе у крстарећим ракетама типа „Калибр“ и „Tomahawk“, као и бојевим модулима који су интегрални део ракетног система „Искандер-М“ у себи имају већ учитане базе података потенцијалних циљева на којима се налази огроман број фотографија и компјутерски обрађених информација који формирају непогрешиву слику о њима.

Ово је један од разлога који објашњава зашто су „паметне крстареће ракете“  у стању да превале пут од неколико хиљада километара, при чему прате рељеф терена преко које се крећу, изводе маневре по правцу и висини, препознавају задати циљ и прецизно „пикирају“ на њега. Паралаено са тим, електроника која је интегрисана у управљачки блок ових ракета може веома ефикасно да препозна све лажне мете чија је основна функција да збуне ракету и одврате је од њеног коначног циља.

У сваком случају, важно је истаћи једну неминовност која се састоји од чињенице да ће у наредним деценијама врхуснка технологија  драстично променити изглед данашњег бојишта. Нисмо далеко од дана, када ће роботизоване борбене машине различите намене, како на земљи, води и ваздуху (+космосу) у потпуности заменити човека.

Прочитајте такође: Ево какве роботе добија руска војска почетком 2020-их

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“