Њена највећа снага је универзалност: Ракетна корвета „Громкий“ ускоро улази у наоружање руске флоте

Ради се о пројекту 20380 који представља разраду Централног морског конструкторског бироа „Алмаз“. Дужина овог брода је 104,5 метара, његова ширина изности 13 метара, а пуни депласман достиже 2200 тона. Максимална брзина брода износи 27 чворова, а он је способан да превали 4000 миља. Посада се састоји од 100 људи.

Домаће корвете овог типа се граде у два предузећа која се налазе у различитим деловима државе. Први завод носи име „Северная верфь“ и он се налази у Санкт Петербургу који тренутно ради на бродовима „Бойкий“,“Стерегущий“,“Сообразительный“ и „Стойкий“ а који ће се наћи у редовима Балтичке флоте. Друго предузеће где се граде савремени поморски „стражари“ се налази на Далеком Истоку, у граду Комсомољск на Амуру.Његово име је ПАО "Амурский судостроительный завод". За разлику од бродоградилишта „Северная верфь“ ради се о заводу са скромнијим производним могућностима. У овом моменту је у њему изграђена само једна корвета, која се комплетирала практично 11 година. Ова корвета је коначно довршена 2017.године и носи име „Совершенный“. Она је после опсежних тестирања ушла у оперативни састав Тихоокеанске флоте, где је узела учешћа у бројним војним вежбама, укључујући и међународно војно такмичење „АрМИ“. После завршетка градње ракетне корвете „Совершенный“ даља производња ових бродова на Далеком Истоку није прекинута, и наставила се изградњом корвете која ће носити име „Громкий“.

„Громкий“ је почео да се гради 2012. године у бродоградилишту у Комсомољску на Амуру, где ће за разлику од свог старијег брата (корвета „Совершенный“) бити комплетиран два пута брже.Већ 2017. године је ракетна корвета помоћу мобилног транспортно-плутајућег дока „Зея“ премештена на процес докомплетирања који ће се обавити у Владивостоку. Оваква операција пребацивања некомплетираног борбеног пловила се последњи пут десила пре неколико деценија, а њено укупно трајање износило је 20 дана.У Владивостоку је ефикасно одрађена примопредаја брода, где су специјалисти поморског завода ПАО "АСЗ" припремили „Громкий“ за први серију контролних испитивања и нумерисали серијским ознакама (корвета је добила број „335“).

Јуриј Смитјук/TASS

Пре три дана (28.октобра 2018.године) Громкий је кренуо у своје прво морско путовање, где ће запловити пут залива Петра Великог. Према речима руководиоца бродограђевинског предузећа ПАО "Амурский судостроительный завод" циљ ове пловидбе је тестирање базе брода и интегрисаних система на морско окружење, као и на квалитет његових маневарских способности. Сви системи који су део овог брода су дужни да током овог испитивања функционишу у складу са пројектном документацијом.Уколико све протекне у најбољем реду следећа се фаза односи на последње тестове пред пријем брода у оперативни састав руске флоте, а целокупан поступак треба да се оконча до краја ове године. Ово ће бити други савременим брод који је примљен у редовеТихоокеанске флоте после распада СССР-а.

Војни експерти су углавном сагласни да ће оваква категорија брода обезбедити стабилну поморску ситуацију у ближој морској зони.

 „Ради се о изузетно броду, кога су изградила савремена бродоградилишта у чијим редовима се налазе специјалисти који раде са новим технологијама. Брод је ојачан целим комплексом наоружања против непријатељских подморница,површинских бродова, укључујући и ваздушне циљеве. Његова највећа снага је у универзалности његове примене. Појава бродова оваквог типа повећаће борбене капацитете целокупне руске флоте“- истакао је вице-адмирал Александар Коњев.

Највећа снага овог брода су противбродске подзвучне ракете „Уран“ које могу да погоде површински циљ на даљини од 260км. Поред њега ту се налазе артиљеријска оруђа А-190 у калибру 100мм, ако и ротациони ПА топови АК-630 у кал.30мм. Окосницу ПВО чини ракетни систем „Редут“, док је за непријатељске подморнице задужен ракетни систем „Пакет-НК“. Једна од његових највећих предности је и мала радарска уочљивост и односу на исту класу бродова, тако да се може назвати и „невидљивим“. Изузетно важна ствар се тиче конструкције самог брода, који је грађен на модуларном принципу. То практично значи да се у фази ремонта или модернизације могу скинути комплетни делови брода и заменити новим елементима, као што су нпр. ракетни системи (могуће је ракетни систем „Уран“ заменити лансирним јединицама које у себи имају крстареће ракете „Калибр“ која у потпуности мењају оперативне могућности овог брода).

До сада ближу морску зону која се ослањала на обале бранили су искључиво мали ракетни чамци, који су имали веома ограничене техничко-тактичке могућности. Они нису били опремљени ударни ракетним комплексом класе море-море и море-обала „Уран“, или адекватним противподморничким наоружањем какав представља систем „Пакет-НК“. Средином 70-их година прошлог века појавили су се патролни бродови пројекта 1135 са веома снажним противподморничким наоружањем за то време. Они су значајно поправили одбрану приобалних рејона тадашњег СССР-а. У међувремену већини бродова овог пројекта је истекао ресурс тако да су их заменили мали противподморнички бродови. Замену дотрајалих бродова у редовима Тихоокеанске флоте омогућиће управо корвете пројекта 20380.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!