Ради се о пројекту 20380 који представља разраду Централног морског конструкторског бироа „Алмаз“. Дужина овог брода је 104,5 метара, његова ширина изности 13 метара, а пуни депласман достиже 2200 тона. Максимална брзина брода износи 27 чворова, а он је способан да превали 4000 миља. Посада се састоји од 100 људи.
Домаће корвете овог типа се граде у два предузећа која се налазе у различитим деловима државе. Први завод носи име „Северная верфь“ и он се налази у Санкт Петербургу који тренутно ради на бродовима „Бойкий“,“Стерегущий“,“Сообразительный“ и „Стойкий“ а који ће се наћи у редовима Балтичке флоте. Друго предузеће где се граде савремени поморски „стражари“ се налази на Далеком Истоку, у граду Комсомољск на Амуру.Његово име је ПАО "Амурский судостроительный завод". За разлику од бродоградилишта „Северная верфь“ ради се о заводу са скромнијим производним могућностима. У овом моменту је у њему изграђена само једна корвета, која се комплетирала практично 11 година. Ова корвета је коначно довршена 2017.године и носи име „Совершенный“. Она је после опсежних тестирања ушла у оперативни састав Тихоокеанске флоте, где је узела учешћа у бројним војним вежбама, укључујући и међународно војно такмичење „АрМИ“. После завршетка градње ракетне корвете „Совершенный“ даља производња ових бродова на Далеком Истоку није прекинута, и наставила се изградњом корвете која ће носити име „Громкий“.
„Громкий“ је почео да се гради 2012. године у бродоградилишту у Комсомољску на Амуру, где ће за разлику од свог старијег брата (корвета „Совершенный“) бити комплетиран два пута брже.Већ 2017. године је ракетна корвета помоћу мобилног транспортно-плутајућег дока „Зея“ премештена на процес докомплетирања који ће се обавити у Владивостоку. Оваква операција пребацивања некомплетираног борбеног пловила се последњи пут десила пре неколико деценија, а њено укупно трајање износило је 20 дана.У Владивостоку је ефикасно одрађена примопредаја брода, где су специјалисти поморског завода ПАО "АСЗ" припремили „Громкий“ за први серију контролних испитивања и нумерисали серијским ознакама (корвета је добила број „335“).
Јуриј Смитјук / TASS
Пре три дана (28.октобра 2018.године) Громкий је кренуо у своје прво морско путовање, где ће запловити пут залива Петра Великог. Према речима руководиоца бродограђевинског предузећа ПАО "Амурский судостроительный завод" циљ ове пловидбе је тестирање базе брода и интегрисаних система на морско окружење, као и на квалитет његових маневарских способности. Сви системи који су део овог брода су дужни да током овог испитивања функционишу у складу са пројектном документацијом.Уколико све протекне у најбољем реду следећа се фаза односи на последње тестове пред пријем брода у оперативни састав руске флоте, а целокупан поступак треба да се оконча до краја ове године. Ово ће бити други савременим брод који је примљен у редовеТихоокеанске флоте после распада СССР-а.
Војни експерти су углавном сагласни да ће оваква категорија брода обезбедити стабилну поморску ситуацију у ближој морској зони.
„Ради се о изузетно броду, кога су изградила савремена бродоградилишта у чијим редовима се налазе специјалисти који раде са новим технологијама. Брод је ојачан целим комплексом наоружања против непријатељских подморница,површинских бродова, укључујући и ваздушне циљеве. Његова највећа снага је у универзалности његове примене. Појава бродова оваквог типа повећаће борбене капацитете целокупне руске флоте“- истакао је вице-адмирал Александар Коњев.
Највећа снага овог брода су противбродске подзвучне ракете „Уран“ које могу да погоде површински циљ на даљини од 260км. Поред њега ту се налазе артиљеријска оруђа А-190 у калибру 100мм, ако и ротациони ПА топови АК-630 у кал.30мм. Окосницу ПВО чини ракетни систем „Редут“, док је за непријатељске подморнице задужен ракетни систем „Пакет-НК“. Једна од његових највећих предности је и мала радарска уочљивост и односу на исту класу бродова, тако да се може назвати и „невидљивим“. Изузетно важна ствар се тиче конструкције самог брода, који је грађен на модуларном принципу. То практично значи да се у фази ремонта или модернизације могу скинути комплетни делови брода и заменити новим елементима, као што су нпр. ракетни системи (могуће је ракетни систем „Уран“ заменити лансирним јединицама које у себи имају крстареће ракете „Калибр“ која у потпуности мењају оперативне могућности овог брода).
До сада ближу морску зону која се ослањала на обале бранили су искључиво мали ракетни чамци, који су имали веома ограничене техничко-тактичке могућности. Они нису били опремљени ударни ракетним комплексом класе море-море и море-обала „Уран“, или адекватним противподморничким наоружањем какав представља систем „Пакет-НК“. Средином 70-их година прошлог века појавили су се патролни бродови пројекта 1135 са веома снажним противподморничким наоружањем за то време. Они су значајно поправили одбрану приобалних рејона тадашњег СССР-а. У међувремену већини бродова овог пројекта је истекао ресурс тако да су их заменили мали противподморнички бродови. Замену дотрајалих бродова у редовима Тихоокеанске флоте омогућиће управо корвете пројекта 20380.