САД су практично без противракетне заштите: "Патриоти" су немоћни пред руским и кинеским ракетама

Слободан Ђукић
Амерички експерти немају поверење у ракетне системе ПВО/ПРО да ће одбранити витално важне војне објекте САД од евентуалног масивног напада руским и кинеским балистичким ракетама домета до 5000км. Једина нада је у развоју перспективних борбених система као што су високоенергетски ласери, микроталасно оружје, електромагнетни топови

У САД констатују да су амерички одбрамбени системи неспособни да се супротставе балистичким ракетама које се налазе у наоружању војски Русије и Кине. Постојећи амерички систем противракетне одбране не само што не може да одговори на постављене задатке, него је и у односу на национални буџет „папрено“ скуп. Руски информативни портал Газета.Ру се позабавила најинтересантијим детаљима из извештаја који је урадио амерички Центар за стратешке и буџетске процене.

Амерички Центар стратешких и буџетских процена је препознао опасност које по САД представљају стратешке крстареће ракете и беспилотне летелице које се налазе у наоружању Русије и Кине, објавио је информативни портал The National Interest.

Извештај носи име „Противваздухопловна и противракетна одбрана на раскрсници: Нови концепти и технологије за заштиту америчких војних база у иностранству“. У њему су детаљно наведене све потенцијалне опасности по војне објекте САД, који нису територијално повезане са матицом, тачније налазе се свуда по свету.

Према америчким сазнањима кинеска армија у овом моменту располаже са око 1500 оперативних балистичких ракета, укључујући и ракету DF-26 која поседује ефективни домет од 3000+км, а која је изузетно опасна јер може да досегне пацифичко острво Гуам на коме се налази велика америчка војна база. Ову ракету су Американци назвали „Гуам-убица“ или „Гуам-експрес“.

Ради се о двостепеној балистичкој ракети на чврсто гориво, која је намењена уништавању великих поморских циљева, али и објеката на копну. Лансирање ракете се изводи са покретне платформе многоточкаша која се заједно са већ спремном ракетом налази у скривеним заштићеним објектима под земљом. Њен максимални домет према различитим проценама се креће у распону од 3000-4000 км, са вероватном кружном грешком од 450 метара. Ракета је способна да поред конвенционалне носи и термонуклеарну бојеву главу.

Поред ове ракете Кинези располажу и крстарећим ракетама типа Changjian-20 или „Дуги мач“ које могу да нападну циљеве на даљини до 3000км. Претпоставка је да Кинези имају на хиљаде ових ракета које поред конвенционалне бојеве главе масе 500кг, могу да понесу и нуклеарно оружје еквивалента 20-90 килотона ТНТ-а. Главне платформе за ношење и употребу ових ракета представљају бомбардери великог долета Н-6Н или Н-6М, који су развијени на бази совјетског авиона Ту-16.Кинеска модификација овог авиона може да понесе до четири ове ракете, а његова последња верзија Н-6К може да употреби чак шест ових пројектила, што са обзиром на укупан број ових летелицама у кинеској војсци али и броју произведених ракета претпоставља могућност масивног/плотунског ракетног удара по америчким војним инсталацијама на острву Гуам.

Што се тиче Русије, публиковани текст који је објављен на америчком интернет порталу The National Interest посебну пажњу усмерава на изузетно потентан оперативно-тактички систем „Искандер-М“ који у свом наоружању поседује крстареће ракете мод. 9М729 за коју се претпоставља да ће имати домет у распону од 500-5000км. Поред тога, оно што је посебно „застрашујуће“ јесте чињеница да је Москва у своје наоружање усвојила први ударни ракетни комплекс са пројектилом која лети хиперзвучном брзином Х-47М2 "Кинжал" чија брзина лета премашује бројку од 5 маха. Ове ракете су по својој намени веома универзалне, тачније поред стационарних копнених циљева велике важности, могу да нападају и поморске површинске објекте широког спектра: од носача авиона и ракетних крстарица, па све до разарача и ракетних фрегата.

Штавише, како се закључује у публикацији, Кина и Русија развијају ударне беспилотне летелице великог радијуса дејства. На пример, у току је развој тешке руске беспилотне летелице масе 5000 килограма, која ће имати оперативни долет до 10000 км. Овај модел беспилотне летелице ће имати аутономију лета до 48 часова и моћи ће да се попне на висину од 10000 метара. И Кинези праве сличне пројекте који ће имати једнаке карактеристике као руски перспективни модели далекометне беспилотне флоте.

У овом моменту, противракетну одбрану која покрива ваздушни простор изнад театра борбених дејстава обезбеђује Копнена војска САД. За испуњење овог задатка на располагању се налази око 50 батерија ПВО ракетног система великог домета „Патриот“ са око 480 лансирних јединица и са око 1200 оперативних ракета-пресретача. Експерти Центра стратешких и буџетских процена немају поверења у ефикасност овог концепта противракетне одбране наглашавајући да без обзира на велика финансијска улагања у његову организацију он тешко може да задржи масован ракетни напад балистичким и крстарећим ракетама који би дошле из Русије или Кине. У формулисању свог мишљења, амерички експерти наглашавају да су у протеклој деценији највећа пажња усмеравала ка развоју противракетних система копненог и поморског базирања, које су специјално били намењени за борбу против интерконтиненталних балистичких ракета и балистичких ракета које се лансирају са атомских подморница. При томе, ефикасност њихових бојевих глава је веома упитна пошто се Американци углавном уздају у директан погодак у циљ и његово уништавање дејством кинетичке енергије пројектила. Дакле, те ракете уопште немају бојево експлозивно пуњење које поред разорног дејства, може по циљу да делује и парчадно.

Поред ракетног система „Патриот“, Копнена војска САД на располагању има и седам батерија са противракетним системима THAAD, са 42 лансирне јединице које имају око 500 оперативних ракета. Војска жели да набави још две батерије овог система, али цена од 7,5 млрд долара за обе батерије може значајно да оптерети амерички буџет с обзиром да се он састоји од огромног броја различитих потреба које нису нимало јефтине. Овде је највећи проблем у томе што ова два система („Патриот“ и THAAD) не могу функционално увезати у јединствен систем ПВО-ПРО.

Амерички експерти предлажу стварање новог концепта противракетне одбране који ће се састојати од унутрашњег и спољног прстена одбране. Спољни прстен одбране ће се у том случају састојати од сателита и беспилотних извиђачких летелица. На унутрашњем прстену ће се налазити противваздухопловни и противракетни системи за пресретање лоцираних ракета, као и ескадриле ловачке авијације. Сва средства која се налазе у систему одбране су дужна да буду међусобно интегрисана у јединствену целину. Што се тиче унутрашњег система одбране, у перспективи се планира проширење листе наоружања за пресретање непријатељских ракета а које ће се састојати од високоенергетских бојевих ласера, ударних беспилотних летелица, моћног микроталасног оружја за неутралисање електронике и артиљерије са хиперзвучним гранатама (електромагнетни топови).

Руски експерти сматрају да ова анализа коју су направиле њихове „колеге“ нема своје реално утемељење у пракси.

„The National Interest је медиј који генерише беспотребну панику. Уколико неко покушава да пише о потенцијалном рату између земаља као што су Русија и САД, мора прво да објасни војно-политичке циљеве тог сукоба“- истиче бивши заменик начелника Главне оперативне команде Генералштаба руске армије, генерал-потпуковник Валериј Запаренко. Према његовим речима, без такве суштинске анализе које ће јасно да формулише циљеве једног таквог сукоба било какви даљи коментари оваквих материјала једноставно немају смисла.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“