Какве „тајне“ ракете прави Русија за своје борбене хеликоптере?

Виталиј В. Кузмин
Руски војно-индустријски комплекс је дуго времена развијао вођена, високо-прецизна оружја, али сада је фокус на невођеним ракетним зрнима за хеликоптере.

Два нова типа муниције добила су називе "Бронебойщик" („Противоклопник“) и „Монолит“, јавио је ТАСС. То ће бити вођене и невођене ракете калибра 130 mm, направљене за уништавање авиона у бункерима од армираног бетона, као и за дејство по специјално заштићеној техници и непријатељској живој сили.

Биће доступне у разним варијантама са дометом који ће варирати од једног до четири километра. Уз то, како је извор Russia Beyond из војно-индустријског комплекса рекао, у овом тренутку свака од њих може да пробије до шест метара тла, као и армирани бетон дебљине до једног метра.

Ракете ће бити представљене негде око 2020. године, мада би овај рок могао да буде продужен до 2022. – све зависи од тока војних испитивања и унапређивања у радионицама произвођача, сматра наш саговорник.

Произвођачи такође раде на извозним варијантама ових бојевих глава. Оне се неће појавити пре премијерног усвајања основне верзије од стране Министарства одбране.

Историјат невођених ракета у Русији

Последњих година, Русија је интензивно развијала своја високо-прецизна оружја: крстареће и балистичке ракете различитих домета. Све је то оружје које се може „утерати кроз прозор“ непријатељу, али на правом бојишту, лавовски део „посла на терену“ обаве борбени хеликоптери са невођеним пројектилима.

Москва је по први пут користила невођена ракетна зрна (НРЗ) током операција у Авганистану, од 1979. до 1989. године. Био је довољан један прелет борбених хеликоптера Ми-24 или јуришника Су-24 са пуним товарима муниције таквих ракета па да уништење противничких положаја буде загарантовано, без обзира на њихову величину.

Сваки такав пројектил би пикирао са висине од једног и по километра, а само једна бојева глава најједноставнијих ракета типа С-8 је буквално пржила земљу, секла војнике и технику непријатеља, а шрапнели би се разлетели у радијусу од 15-17 метара.

Таква муниција, као и тактика њихове примене, могла се видети и у скорашњим ратовима. На пример у Сирији, где су их борбени хеликоптери Ми-24 и Ка-52 користили као средства разбијања терористичких положаја и тешке технике пре доласка руских специјалних јединица и сиријске регуларне војске.

Међутим, технолошки развој и безбедносне претње захтевају да Русија пре свега инвестира у модернизацију својих стратешких снага, и то нуклеарног наоружања и високо-прецизних система (крстареће и вођене ракете). Ефикасност ових потоњих показала се и током операција САД и НАТО на Блиском истоку. Зато су дотичне „невођене“ ракете остале у запећку. Мада то и не чуди јер оне су и такве какве су биле сасвим довољне за испуњавање својих задатака.

Прочитајте такође: Нова руска невођена ракетна зрна „Бронебойщик“ ће десетковати сваког непријатеља

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“