Амерички експерти побројали особине руских „тенкова-убица“

Амерички магазин „The National Interest“ је анализирао особине руских тенкова Т-72, Т-80 и Т-90, које ја назвао „тенковима-убицама“.

„Многи ситни детаљи доприносе издржљивости и убојитости ових борбених возила“, написао је експерт овог листа Чарли Гао.

Тенк Т-72Б3

У чланку се истиче да је једна од предности тенкова Т-72, Т-80 и Т-90 систем даљинског активирања фугасних, односно високо-експлозивних граната под називом „Ајнет“, чиме је ефикасност муниције увећана. Овај систем заправо представља додатак на упаљачу гранате који је активира у одређеном тренутку дуж трајекторије, што тобџија претходно подеси употребом ласерског даљиномера. На тај начин гранате постају још убојитије при дејству на отвореном и равничарском простору, против људства и технике, па чак и против лебдећих хеликоптера на малим висинама.

Гао је као још једно технолошко преимућство руских тенкова идентификовао и вишеканални нишански систем за све временске услове под називом „Сосна-У“. Овај систем омогућује прецизније отварање ватре против покретних мета захваљујући способности аутоматског праћења и топлотном нишанском уређају.

Наводи се и да су руски тенкови опремљени заштитним системом „Сода“ који их чини отпорним на дејство напалма.

Т-72

Т-72, познат и као „Урал“, је совјетски средњи основни тенк.

Ради се о најмасивнијем тенку друге генерације. Совјетска армија га је увела у оперативну употребу 1973. године. Развој и производња тенка Т-72 одвијали су се у фабрици „Уралвагонзавод“ у Нижњем Тагилу. „Урал“ се налази у арсеналима војски земаља чланица Заједнице Независних Држава (ЗНД), а извозио се у чланице накадашњег Варшавског пакта, као и у Финску, Индију, Иран, Ирак, Сирију и другде. Варијанте Т-72 су под лиценцом произвођене у Југославији, Пољској, Чехословачкој и Индији, које су их извозиле. Главно наоружање Т-72 је глаткоцевни топ калибра 125 mm типа Д-81ТМ. Дужина топа је 48 калибара (50.6 2А46М). Ту је и коаксијални митраљез калибра 7,62 mm типа ПКТ, а на куполи се налази и противваздушни митраљез типа НСВТ-12,7 „Утес“.

Т-80

Т-80 је борбено возило, односно основни тенк који је произвођен у Совјетском Савезу и Русији.

Погон тенка је једна снажна гасна турбина. Био је то први тенк у свету који је имао уграђену динамичку заштиту од противоклопне муниције. У арсеналу совјетске армије био је од 1976. године. Први модели из серијске производње били су дело бироа СКБ-2 који их је правио у фабрици Киров у Лењинграду, на бази тенка Т-64А.

На свим варијантама основног борбеног тенка типа Т-80 се као главно артиљеријско оружје налази глаткоцевни топ калибра 125 mm типа Д-81.

Борбено одељење тенка је слично као код тенка Т-64. Поред 28 граната у спремнику аутоматског пуњача топа, у куполи се налази и додатна муниција (7 граната и њихова барутна пуњења смештени су у командно одељење возила).

Борбени комплет топа се састоји од укупно 38 граната. Њих 28 је смештено у обртни спремник аутоматског пуњача и разврстане су по типу. Осталих десет граната се налази у немеханизованим спремницима, и то су искључиво високо-експлозивне и кумулативне гранате.

Т-90

Тенк Т-90 „Владимир“ је руски средњи основни борбени тенк.

Серијска производња овог возила отпочела је 1992. године.

По снази свог артиљеријског наоружања, Т-90 није инфериоран у поређењу са било којим савременим основним борбеним тенком. Балистичке карактеристике његовог глаткоцевног топа калибра 125 mm типа 2А46М су сличне оним код иностраних конкурената – Рајнметаловом Rh-120 од 120 mm, топу GIAT CN120-26 или избразданом топу L30A1 калибра 120 mm. Ефикасност свих ових топова пре свега зависи од врсте муниције коју користе.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“