„Многи ситни детаљи доприносе издржљивости и убојитости ових борбених возила“, написао је експерт овог листа Чарли Гао.
Александар Вилф / Sputnik
У чланку се истиче да је једна од предности тенкова Т-72, Т-80 и Т-90 систем даљинског активирања фугасних, односно високо-експлозивних граната под називом „Ајнет“, чиме је ефикасност муниције увећана. Овај систем заправо представља додатак на упаљачу гранате који је активира у одређеном тренутку дуж трајекторије, што тобџија претходно подеси употребом ласерског даљиномера. На тај начин гранате постају још убојитије при дејству на отвореном и равничарском простору, против људства и технике, па чак и против лебдећих хеликоптера на малим висинама.
Гао је као још једно технолошко преимућство руских тенкова идентификовао и вишеканални нишански систем за све временске услове под називом „Сосна-У“. Овај систем омогућује прецизније отварање ватре против покретних мета захваљујући способности аутоматског праћења и топлотном нишанском уређају.
Наводи се и да су руски тенкови опремљени заштитним системом „Сода“ који их чини отпорним на дејство напалма.
Т-72
Виталиј Анков/РИА „Новости“
Т-72, познат и као „Урал“, је совјетски средњи основни тенк.
Ради се о најмасивнијем тенку друге генерације. Совјетска армија га је увела у оперативну употребу 1973. године. Развој и производња тенка Т-72 одвијали су се у фабрици „Уралвагонзавод“ у Нижњем Тагилу. „Урал“ се налази у арсеналима војски земаља чланица Заједнице Независних Држава (ЗНД), а извозио се у чланице накадашњег Варшавског пакта, као и у Финску, Индију, Иран, Ирак, Сирију и другде. Варијанте Т-72 су под лиценцом произвођене у Југославији, Пољској, Чехословачкој и Индији, које су их извозиле. Главно наоружање Т-72 је глаткоцевни топ калибра 125 mm типа Д-81ТМ. Дужина топа је 48 калибара (50.6 2А46М). Ту је и коаксијални митраљез калибра 7,62 mm типа ПКТ, а на куполи се налази и противваздушни митраљез типа НСВТ-12,7 „Утес“.
Т-80
Михаил Воскресенски / Sputnik
Т-80 је борбено возило, односно основни тенк који је произвођен у Совјетском Савезу и Русији.
Погон тенка је једна снажна гасна турбина. Био је то први тенк у свету који је имао уграђену динамичку заштиту од противоклопне муниције. У арсеналу совјетске армије био је од 1976. године. Први модели из серијске производње били су дело бироа СКБ-2 који их је правио у фабрици Киров у Лењинграду, на бази тенка Т-64А.
На свим варијантама основног борбеног тенка типа Т-80 се као главно артиљеријско оружје налази глаткоцевни топ калибра 125 mm типа Д-81.
Борбено одељење тенка је слично као код тенка Т-64. Поред 28 граната у спремнику аутоматског пуњача топа, у куполи се налази и додатна муниција (7 граната и њихова барутна пуњења смештени су у командно одељење возила).
Борбени комплет топа се састоји од укупно 38 граната. Њих 28 је смештено у обртни спремник аутоматског пуњача и разврстане су по типу. Осталих десет граната се налази у немеханизованим спремницима, и то су искључиво високо-експлозивне и кумулативне гранате.
Т-90
Виталиј В. Кузмин
Тенк Т-90 „Владимир“ је руски средњи основни борбени тенк.
Серијска производња овог возила отпочела је 1992. године.
По снази свог артиљеријског наоружања, Т-90 није инфериоран у поређењу са било којим савременим основним борбеним тенком. Балистичке карактеристике његовог глаткоцевног топа калибра 125 mm типа 2А46М су сличне оним код иностраних конкурената – Рајнметаловом Rh-120 од 120 mm, топу GIAT CN120-26 или избразданом топу L30A1 калибра 120 mm. Ефикасност свих ових топова пре свега зависи од врсте муниције коју користе.