Који су основни узроци овако радикалног увећања бојеве моћи руских ракетних снага за стратешко одвраћање?
Пре свега, активно се развија копнена компонента стратешких нуклеарних снага тачније Ракетне војске стратешке намене - РВСН. За њено преоружање и постојан раст се непрекидно развијају нови системи, где се посебно истиче интерконтинентални балистички „титан“- ракета РС-28 „Сармат“ (кодификација НАТО „Satan-2“). Ради се о перспективном ракетном систему копненог базирања (ова ракете дежура у подземним силосима), који се састоји од тешке орбиталне интерконтиненталне ракете на течно гориво, која је способна да носи велики број термонуклеарних бојевих глава и која је опремљена најновијим системима за продор кроз ПРО непријатеља. Рад на овој ракети је започео у првој деценији 21.века а њени главни конструктори на њеном развоју су специјалисти легендарног АО "Государственный ракетный центр им. В. П. Макеева" који се налази у граду Мијас, у Чељабинског области. Ова ракета је конструисана као замена за исто тако легендарни ракетни систем који је био главна ударна снага совјетске армије Р-36М2 „Војвода“, који се налазио у наоружању РВСН од 1988.године.
Поред копнених интерконтиненталних балистичких система, обнавља се и стратешка групација руске Ратне морнарице. Наиме, у њене редове је ушла нова генерација ударних ракетних подморница стратешке намене класе „Бореј“. Поред тога , отпочели су радови на унапређењу целог овог пројекта који ће резултовати спуштањем у воду новог атомског подводног ракетоносца побољшаних способности „Бореј-Б“.
Изводе се радови и на ваздухопловниој компоненти коју чине стратегијски бомбардери Т-160 и Ту-95МС, а постоје планови и да се обнови производња суперсоничних бомбардера Ту-160 који ће додатно повећати капацитет руских Стратешких нуклеарних снага. Поред свега овога започео је рад на пројекту перспективног ваздухопловног комплекса великог долета (ради се о стратегијском бомбардеру нове генерације прим.преводиоца).Треба нагласити да су председник државе као и министар одбране лично заинтересовани да се ови пројекти доведу до свог краја.
Ови авиони могу да носе ракете Х-101/102 које представљају најмодерније крстареће оружје које се тренутно налази у оперативној употреби руских ваздухопловних снага. Међу војним стручњацима се претпоставља да се ракета до циља наводи комбинованим путем, да поседује савремену електро-оптичку јединицу за навођење, као и велики број осталих високо-технолошких новотарија које су интегрисане на пројектил. Ракета има способност да у реалном времену редефинише свој основни задатак, промени своју путању и нападне циљеве који нису унапред одређени. Разорни потенцијал ове ракете се ослања на интеграцију изузетно снажне парчадно-рушеће бојеве главе, али се наравно на њу може накачити и нуклеарна бојева глава еквивалента 500 кт. У том случају ова ракета носи ознаку Х-102. Према оценама западне аналитике, њен оперативни домет достиже готово 5,000 км. Одликује је хирурушка прецизност са одступањем од свега 5 метара. Поред овог податка, постоји велика вероватноћа да је ову ракету јако тешко открити, и самим тим оборити. Наиме, тело ове ракете као и захвати на њеном мотору темељно су третирани технологијом која смањује њену радарску рефлективност. Ради се практично о „невидљивом“ летећем објекту. Руски стратегијски бомбардер Ту-95МСМ може да понесе до осам ових ракета, док његов млађи колега, суперсонични Ту-160 може да понесе и до 12 ових ракета. Ове ракете су своју борбену премијеру имали и током руске ваздушне операције у Сирији, када је по позицијама терориста лансирано око 60 ракета овог типа опремљених конвенционалним бојевим главама.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу