Руси остварили рекордан резултат када је у питању обнова и модернизација Стратешких нуклеарних снага
Који су основни узроци овако радикалног увећања бојеве моћи руских ракетних снага за стратешко одвраћање?
Пре свега, активно се развија копнена компонента стратешких нуклеарних снага тачније Ракетне војске стратешке намене - РВСН. За њено преоружање и постојан раст се непрекидно развијају нови системи, где се посебно истиче интерконтинентални балистички „титан“- ракета РС-28 „Сармат“ (кодификација НАТО „Satan-2“). Ради се о перспективном ракетном систему копненог базирања (ова ракете дежура у подземним силосима), који се састоји од тешке орбиталне интерконтиненталне ракете на течно гориво, која је способна да носи велики број термонуклеарних бојевих глава и која је опремљена најновијим системима за продор кроз ПРО непријатеља. Рад на овој ракети је започео у првој деценији 21.века а њени главни конструктори на њеном развоју су специјалисти легендарног АО "Государственный ракетный центр им. В. П. Макеева" који се налази у граду Мијас, у Чељабинског области. Ова ракета је конструисана као замена за исто тако легендарни ракетни систем који је био главна ударна снага совјетске армије Р-36М2 „Војвода“, који се налазио у наоружању РВСН од 1988.године.
Поред копнених интерконтиненталних балистичких система, обнавља се и стратешка групација руске Ратне морнарице. Наиме, у њене редове је ушла нова генерација ударних ракетних подморница стратешке намене класе „Бореј“. Поред тога , отпочели су радови на унапређењу целог овог пројекта који ће резултовати спуштањем у воду новог атомског подводног ракетоносца побољшаних способности „Бореј-Б“.
Изводе се радови и на ваздухопловниој компоненти коју чине стратегијски бомбардери Т-160 и Ту-95МС, а постоје планови и да се обнови производња суперсоничних бомбардера Ту-160 који ће додатно повећати капацитет руских Стратешких нуклеарних снага. Поред свега овога започео је рад на пројекту перспективног ваздухопловног комплекса великог долета (ради се о стратегијском бомбардеру нове генерације прим.преводиоца).Треба нагласити да су председник државе као и министар одбране лично заинтересовани да се ови пројекти доведу до свог краја.
Ови авиони могу да носе ракете Х-101/102 које представљају најмодерније крстареће оружје које се тренутно налази у оперативној употреби руских ваздухопловних снага. Међу војним стручњацима се претпоставља да се ракета до циља наводи комбинованим путем, да поседује савремену електро-оптичку јединицу за навођење, као и велики број осталих високо-технолошких новотарија које су интегрисане на пројектил. Ракета има способност да у реалном времену редефинише свој основни задатак, промени своју путању и нападне циљеве који нису унапред одређени. Разорни потенцијал ове ракете се ослања на интеграцију изузетно снажне парчадно-рушеће бојеве главе, али се наравно на њу може накачити и нуклеарна бојева глава еквивалента 500 кт. У том случају ова ракета носи ознаку Х-102. Према оценама западне аналитике, њен оперативни домет достиже готово 5,000 км. Одликује је хирурушка прецизност са одступањем од свега 5 метара. Поред овог податка, постоји велика вероватноћа да је ову ракету јако тешко открити, и самим тим оборити. Наиме, тело ове ракете као и захвати на њеном мотору темељно су третирани технологијом која смањује њену радарску рефлективност. Ради се практично о „невидљивом“ летећем објекту. Руски стратегијски бомбардер Ту-95МСМ може да понесе до осам ових ракета, док његов млађи колега, суперсонични Ту-160 може да понесе и до 12 ових ракета. Ове ракете су своју борбену премијеру имали и током руске ваздушне операције у Сирији, када је по позицијама терориста лансирано око 60 ракета овог типа опремљених конвенционалним бојевим главама.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.