Русија за 6 година 30х увећала арсенал високопрецизних пројектила: О каквом се оружју овде ради?

Оперативно-тактички ракетн систем 9К720 „Искандер-М“

Рамиль Ситдиков/Sputnik
За последњих неколико година Русија је радикално увећала свој борбени арсенал високопрецизних ракета, које су свој квалитет и поузданост потврдиле и у реалним борбеним дејствима на простору Сирије. У наредном тексту ћемо представити системе који су база руског "ракетног штита" као и планове њихове даље модернизације

Русија је увећала свој арсенал високопрецизних ракета за 30х у последњих шест година. Овај податак је почетком новембра месеца објавила медијска кућа "Красная Звезда" која се налази под директним патронатом Министарства одбране РФ. Наравно, неки прецизнији подаци који се тичу конкретних бројки и сл. нису том приликом саопштени.

Прво Иксандери

Пре свега ради се ракетама које ће се лансирати са копнених оперативно-тактичких ракетних система "Искандер-М". Овај ракетни систем са стандардном аеробалистичком или крстарећом ракетом, класе земља-земља, може да уништи непријатељски циљ који се налази на даљини до 500км. Поред конвенционалне бојеве главе, ове ракете могу да носе и нуклеарно оружје.

Захваљујући својим квалитетима, где се посебно истиче врхунска прецизност дејства по непријатељском циљу као и веома сложена трајекторија лета саме ракете која се креће хиперзвучном брзином (што имплицира потпуну беспомоћност савремених и перспективних система ПРО за њено пресретање прим.аутора) овај ракетни систем представља један од стубова одбрамбене способности руске армије. И поред побројаних предности које смо навели овај систем има озбиљан потенцијал за даљу модернизацију, што су истакли и најважнији ауторитети у држави.

Што се тиче напредног пакета модернизације, у првом плану ће се радити на унапређењу система за управљање ватром, истиче војни аналитичар новинског листа "Известия" Дмитриј Сафонов и додаје "у овом моменту одбрамбене индустрије из целог света активно раде на системима за противелектронску борбу, које могу једноставно да "искључе" ракету или је преусмере са њене трајекторије лета". Дакле, према речима експерта када је у питању модернизација "Искандера" поред унапређења система за управљање ватром, обратиће се посебна пажња и на повећање његове отпорности на најновије системе за противелектронску борбу.

Бројни војни аналитичари сматрају да су сви напори који се на "западу" улажу у развој система за противелектронску борбу као и ракетних система за противракетну одбрану, практично узалудни, јер је могућност пресретања ракете која се лансира из система "Искандер-М" изузетно мала. "На можемо рећи да такви системи неће моћи да пресретну и оборе неку нашу ракету, али су њихове могућности за тако нешто изузетно мале. Посебно се то односи на ракетне системе "Патриот"- рекао је за медијску кућу Russia Beyond саветник команданта Ракетне војске стратешке намене РВСН, генерал-пуковник Виктор Јесињ.

Појачање у "Калибрима"

Као ефективна допуна системима копненог базирања "Искандер-М", у основи "ракетног штита" ћемо имати и "крилата чудовишта" која полећу са мора. Ради се о ракетном систему "Калибар", који ће бити саставни део практично свих савремених ракетних бродова и нападних подморница руске армије.

Ефективни домет који покривају ове ракете се креће у распону од 300-2600км. Ради се о крстарећим ракетама чија путања није класична балистичка (у облику амплитуде), него хоризонтална - равна, где захваљујући савременим системима за навођење ова ракета прати рељеф терена и лети практично изнад људских глава.

Веома важна ставка код ових ракета је њена способност да носи широк спектар различитих бојевих глава. Технолошки развој руског војно-индустријског комлекса, тачније његовог сектора за производњу перспективне муниције омогућиће да се у веома блиском временском периоду развије нова генерација конвенционалних бојевих глава које ће по својој разорној снази бити блиске тактичком нуклеарном оружју. На тај начин ће се вишеструко повећати ефикасност високопрецизног оружја великог домета, без ризика од радиоактивне контаминације која је последица дејства тактичким нуклеарним оружјем. Све ово је у огромној мери ограничавало копнене јединице (оклопно-механизоване и специјалне снаге) да брзо запоседну простор на коме је уништен непријатељ. Сада то више неће бити случај.

Шта ће Русији толико нових ракета?

Овако драматично повећање руског ударног ракетног арсенала није повезано са тврдњом да се држава спрема за рат, него са нечим другим:

 "После распада СССР-а који се десио 1991.године, Русија је прошла серију тешких економских криза, који су њену армију и војно-индустријски комплекс уназадили за готово 20 година. Ствари се на боље мењају тек почетком друге деценије 21.века, када долази до драстичног поскупљења енергената (цена за барел нафте је скочила на 120 ус долара) што је у националном буџету створило простор за обимну модернизацију руске армије која је почела 2012.године са доласком новог министра одбране Сергеја Шојгуа. Ради се о колосалним инвестицијама који се мере и трилионским цифрама, које ће се утрошити за куповину новог наоружања и војне опреме у циљу обнове пуне борбене готовости руске армије"- рекао је медијску кућу Russia Beyond војни аналитичар Виктор Литовкин.

Дакле, не долази у обзир никаква тврдња да се Русија спрема за ратни сукоб. Једноставно, руска армија мора да надокнади огроман заостатак који је стваран деценијама, и "попуни рупе" које су том приликом "зјапиле" у систему одбране. Наравно ту треба узети у обзир и њену славну ратну традицију, која новим генерацијама ствара обавезу да поново изгради најмоћнију армију на свету, која ће бити у стању да ефикасно одбрани свој народ и своју велику отаџбину без обзира на бројност и квалитет потенцијалног непријатеља.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“