Које се све руско оружје налази у арсеналу кинеске армије?

Виталиј В. Кузмин
Кина данас има доста руског оружја. Али ће Москва у будућности додатно проширити своје „присуство“ у армији „Средишњег краљевства“.

Почетком новембра су се Москва и Пекинг договорили о новим испорукама руског наоружања, изјавио је у интервјуу за РИА Новости предводник делегације „Ростеха“ (део „Рособоронекспорта“) Виктор Кладов на сајму у Џухају, у Кини.

„Не бих да улазим у детаље, али рећи ћу да смо буквално малочас потписали још три уговора (о наоружању, прим. аут.) са кинеском страном“, појаснио је он.

За то време, небо изнад „Средишњег краљевства“ већ увелико чувају бројни најмодернији борбени системи руске производње.

„Птице грабљивице“

У току 2015. године Кина је купила 24 ловачка авиона 4++ генерације типа Су-35 од Русије.

Споља ове грабљивице готово у потпуности (осим трупа и мотора) копирају будући руски ловачки авион пете генерације типа Су-57. Али су макар за трећину јефтиније. То је у ствари један од разлога зашто Министарство одбране Руске Федерације делимично преферира ове авионе у односу на будуће ловце.

„Су-35 поседује 'дигиталну кабину'. У њој, као и у Су-57, нема аналогних уређаја са уобичајеним стрелицама. Уместо тога, ту су два велика LCD монитора у боји. На њима се, као на конвенционалним телевизорима, све информације потребне пилоту приказују у „'слика у слици' моду“, говори за Russia Beyond професор на Академији војних наука Вадим Козјулин.

При томе су хидродинамички уређаји управљања погонском групом замењени електричним, а према речима конструктора, не само да ово штеди простор и масу, него дозвољава и имплементацију паралелне контролне архитектуре – оне даљинске.

„То практично значи да улога пилота постаје мање приметна. Односно, компјутер одлучује при којим брзинама и летним модовима ће се летелица устремити ка циљу и на којој тачки ће пилоту бити најбоље да дејствује оружјем. При томе, сам авион преузима на себе извођење појединих сложених летних режима и маневара као што је лет на екстремно ниским висинама праћењем рељефа“, додао је Козјулин.

Поред тога, електроника гарантује да ће пилот безбедно управљати летелицом, као и да она неће ући у неконтролисано кретање, приметио је саговорник.

Овај ловац поседује и перспективни радарски комплекс са фазном решетком (ФАР) „Ирбис“, који поседује данас јединствене карактеристике када се ради о детекцији циљева.

„По својим карактеристикама, овај радар је сличан оном на америчком F-22. Када је на курсу сусретања, 'Ирбис' може да детектује непријатељска возила на раздаљинама од 350-400 километара. На тим раздаљинама ловац може да примети носач авиона, железнички мост са 150-200 km, брод на 100-120 km, а инсталације оперативно-тактичких ракета или групе оклопних возила и тенкова са 60-70 километара и уништи их све“, рекао је Козјулин.

При томе, овај апарат је компатибилан са читавим низом модерних борбених система. А како су авиони прављени за кинеску армију, конфигурисани су за употребу вођене и невођене муниције коју поседује Народна ослободилачка армија „Средишњег краљевства“.

„Небески штит“

Кина је постала једна од првих муштерија за најмодернији руски систем противваздушне одбране типа С-400 „Тријумф“ (или како га НАТО зове „Growler“). Уговор је закључен 2015. године, а до краја ове деценије Москва ће опскрбити „Средишње краљевство“ неколицином дивизиона овог система ПВО. Тачан број система се међутим држи у тајности.

„Тријумф“ може да детектује све ваздушне мете око себе у радијусу од 600 километара, а да их обори са раздаљине од 400 километара. Није битно да ли се ради о агилним крстарећим ракетама или о интерконтиненталним балистичким нуклеарним ракетама које лете ка циљу кроз орбиту са друге стране света – систем ће видети све, „закључати“ и оборити са безбедне удаљености.

Та способност „гледања“ и обарања мета око себе је иначе и кључна разлика од његовог директног конкурента из Америке – система MIM-104 „Patriot“. „Амер“ ради само у предетерминисаном смеру под углом од 180 степени.

При томе, размештање лансера „Патриота“ и њихово припремање за борбу траје око 30 минута! За то време, ракете ће погодити своје мете и битка ће бити изгубљена.

Коначно, „Амер“ погађа мете на упола мањим раздаљинама – 180 километара, наспрам 400 код руског система. А то игра одлучујућу улогу не само у борби против ракета, него и против ловаца и бомбардера. Авиони не би имали шансу да отворе ватру са раздаљина на којим би их С-400 обарао.

Систем С-400 „Тријумф“ до трупа стиже као део противракетне батерије. Свака од њих се састоји од четири лансера са по четири ракете. Према томе, укупно се у једној батерији налази 16 антиракета способних за погађање ловаца пете генерације и крстарећих ракета на дистанцама од 400 километара.

Осим тога, читав комплет обухвата и резервну муницију, која би се нашла на терену и која је такође део уговора. Ту је и неколицина транспортно-опслужних возила, радарске станице, командни пункт и друга возила за подршку.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“