The National Interest покушао да одговори који ракетни систем је бољи: С-300 „Форт“ или „Стандард"

Тешка нуклеарна ракетна крстарица "Петар Велики" у свом наоружању има ПВО систем С-300Ф

Слободан Ђукић
Амерички експерти упоредили борбене могућности бродских ракетних система ПВО С-300Ф „Форт“ и „Стандард“

Противваздухопловна одбрана је један од најважнијих сегмената наоружања на борбеном броду, преноси амерички интернет портал The National Interest. Авиони наоружани савременим противбродским ракетама и другим навођеним убојним оружјем класе ваздух-море представљају велику опасност за површинску флоту. Зато је усавршавање постојећих и развој нових система за заштиту бродова из ваздушног простора, један од најважнијих задатака на које мора да одговори војно-индустријски комплекс.

Аутори овог текста наглашавају да је противваздухопловни бродски ракетни систем „Форт“ један од најбољих система ПВО који се налази у саставу руске ратне морнарице. Он је намењен за борбу против веома брзих и агилних ваздушних циљева на различитим висинама, које одликује врхунски маневар. Ракете се испаљују из вертикалних лансера који су уклопљени у труп брода.

Амерички ратни бродови су опремљени сличним системом који носи ознаку „Стандард“ и који имамо у различитим модификацијама. Војни експерти су анализирали, како су ови комплекси интегрисани у систем наоружања који се налази на ратним бродовима.

Ракета „Стандард“ је главно ПВО оруђе бродова америчке ратне морнарице, која се налази у наоружању разарача „Арли Берк“ и ракетних крстарица „Тикондерога“. Ракете се налазе у специјалним контејнерима и могу се лансирати без обзира на њихов распоред. Са друге стране, ракетни систем С-300Ф „Форт“ се налази у специјално пројектованим бубњевима у трупу брода од којих сваки има по осам транспортно-лансирних јединица. Да би дошло до лансирања ракете, бубањ се мора окренути. На овај начин „Форт“ има нижу борбену брзину гађања¹ у односи на Мк 41 у којем су смештене ракете „Стандард“. Такође, руски систем је искључиво намењен за вођење борбе против ваздушних циљева, док лансирни уређаји Мк 41 могу да користе више врста ракета потпуно различите намене.

Што се тиче самих ракета, ту главну улогу има ефективни домет тј. радијус њиховог дејства. У тексту се напомиње да модернизована америчка ракета која је недавно ушла у наоружање њене морнарице има предност када је у питању максимални домет² у односу на руског аналога. Међутим, аутор текста сматра да је главни циљ руске ратне морнарице одбрана својих територијалних вода, јер њени морнари немају потребе да поседују ракете које имају једнак или већи домет од америчких ракета.

¹С-300Ф „Форт“ може да лансира ракете на сваке три секунде што и није тако мала брзина гађања

² Америчка ракета RIM-174 SM-6 ERAM (ExtendedRangeActiveMissile) има максимални домет од неких 240-370км. Руски модернизовани систем С-300ФМ „Форт-М“ у свом наоружању има ракете 48Н6 домета 150км. Ова модернизација је дозволила употребу још квалитетнијих ракета 48Н6Е2 које си исте као и ракете које се лансирају из копненог система С-300 ПМУ-2. Домет ове ракете је 200км.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“