Против „шехид-мобила“ и пренамењених Toyota са ДШК ће од сада деловати и руске корвете?

Иљдус Гиљазудинов /Sputnik
По искуствима из сиријске кампање, руска Копнена војска је на својим вежбама почела активно да примењује тактичке моделе борбе против ситних „тачкастих циљева“ и „шехид-мобила“, а оваквих активности нису поштеђени ни морнари. Циљ је да се максимално искористи потенцијал брзометних топова који се налазе и наоружању малих ракетних бродова

Министарство одбране је у програм борбене обуке на малим ракетним бродовима убацило нову тематску целину. Она је развијена на бази борбених искустава из Сирије. Ради се о усавршавању способности борбених посада на овим бродовима, да ватром из артиљеријског оруђа ефикасно елиминишу копнене циљеве непријатеља, тачније сложене тачкасте мете као што су нпр. теренски аутомобили са митраљезима. Том приликом, брод који дејствује мора да се креће брзином 15-18 чворова, у циљу избегавања евентуалног непријатељског противдејства.

По мишљењу војних експерта, развој нових способности код артиљеријских посада ће обезбедити повећање тактичких могућности малих ракетних бродова приликом ватрене подршке десанту морнаричке пешадије, или ударним групама спецназа.

Како су рекли информативном порталу „Известија“ у Главној команди Војно-поморских снага Русије, на основу искустава у сиријској кампањи у оквиру програма борбене обуке малих ракетних бродова (корвета-по класификацији НАТО) унесене су извесне промене. Тако ће од сада њихове посаде увежбавати тактику дејства из универзалног артиљеријског оруђа АК-176, по објектима на копну. Основни захтеви ће бити да артиљеријске посаде остваре прецизне ударе из брода у покрету, где ће мете бити реални циљеви који ће имитирати лакоолопљену борбену технику.

У саставу наоружања малог ракетног брода класе 12341 се налази једноцевни артиљеријски модул АК-176 калибра 76,2 мм, који је намењeн за борбу против поморских и ваздушних циљева. Он се налази на предњем делу брода. Његов темпо гађања варира од околности и износи од 30-120 граната у минуту. Максимални темпо паљбе који износи 120 граната у минути, се предузима само у случајевима крајње нужде. Обично се дејствује кратким серијама од по неколико граната. Свака парчадно-разорна граната испаљена из овог топа садржи око 400 грама експлозивног пуњења, што гарантује онеспособљавање лакооклопљеног борбеног циља као што је оклопни транспортер, тзв. „шехид-мобил“ или пренамењени џип који је ојачан тешким митраљезом. Ови артиљеријски модули АК-176 се налазе и на фрегатама класе 22800 „Каракурт“, а такође и на новим патролним бродовима класе 22160 и 23550.

„По искуствима из сиријске кампање, руска Копнена војска је на својим вежбама почела активно да примењује тактичке моделе борбе против ситних „тачкастих циљева“ и „шехид-мобила“ (коловијалан назив за возила којим управљају самоубице), а оваквих активности нису поштеђени ни морнари“- изјавио је руски војни експерт специјализован за морнарицу, Дмитриј Болтенков.

„Граната калибра 76,2 мм може веома лако да уништи грaђевински објекат који је поседнут за одбрану, или аутомобил, али се ту јавља други проблем. Наиме, директан погодак у тачкасту мету није нимало наиван задатак посебно када се приликом гађања брод креће. За овакве задатаке морнари се морају оспособити кроз развијање навика и подизање своје борбене оспособљености“- напомиње експерт. Традиционално, основни задатак малих ракетних чамаца је борба са непријатељским површинским бродовима, јер се реалне могућности њихове артиљерије ограничене на ватрену подршку мањим десантним операцијама. Израелци на пример, активно примењују своје ракетне фрегате као средство ватрене подршке различитим родовима својих специјалних снага.

Према речима Дмитрија Болтенкова, у перспективи се пред корвете могу поставити задаци ватреног покривања непријатељских тачака распоређених на обали, као и уништавање његове борбене технике. Том приликом брод је дужан да стално маневрише, да би избегао узвратну ватру са копна.

„Савремени бродови не поседују оклопну заштиту и веома су рањиви на евентуално противдејство непријатеља са обале. Тако су нпр. током Фокландског рата припадници британске морнаричке пешадије тешко оштетили аргентинску корвету ватром из обичних противтенковских ракетних бацача, која је покушала да подржи поморски десант на једном од острвских архипелага“- напомиње експерт.

У последњих неколко година, ватрено покривање копнених циљева непријатеља распоређеног на обали од стране бродске артиљерије се све више користи на војним вежбама руске ратне морнарице. Најбоље резултате постижу артиљеријска средства калибра 100 и више милиметара, који се налазе на малим ракетним бродовима класе 21631 „Буян-М“ и фрегатама класе 11356. На пример, разарачи класе 956 „Сарыч“ имају по четири артиљеријска оруђа калибра 130мм распоређени у дворедне куполе који су способни да на непријатеља сруче силу од 180 граната у минуту, где свака од тих граната има по 3 килограма експлозивног пуњења.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“