Крстарећа "стелтна" ракета Х-101 приликом опремања стратегијског бомбардера Ту-160
Слободан ЂукићУ Русији је започела серијска производња средства за противелектронску борбу (ПЕБ) за крстареће ракете класе ваздух-земља Х-101/Х-102 које се карактеришу изузетно великим дометом. Ово је изјавио саветник другог човека концерна „Радиоэлектронные технологии“, Владимир Михејев. Према његовим речима, систем је дужан да заштити ову ракету од средстава ПВО потенцијалног непријатеља. Руски војно-индустријски комплекс тренутно реализује програм модернизације авијације великог долета за примену крстарећих ракета Х-101/Х-102. Које су главне карактеристике ове руске ракете?- запитали су се новинари РТ.
Саветник првог заменика генералног директора концерна „Радиоэлектронные технологии“ Владимири Михејев је изјавио да је освојена производња системаза противелектронску борбу, који је специјално развијен за крстареће ракете класе ваздух-земља Х-101/Х-102.
„Од данас наше крстареће ракете (Х-101 и Х-102.- примедба редакције) поседују комплетан електронски систем за своју одбрану, јер ово стратешко оружје мора да поседује висок ниво заштите“ –истакао је Михејев за информативни портал РИА Новости.
Како је за руску медијску кућу РТ рекао војни експерт Јуриј Кнутов, апаратура за противелектронску борбу која се налази на крстарећим ракетама има задатак да генерише сметње за противничка радио-електронска средства осматрања. По његовим речима, у претходним годинама руска наука је направила велики прогрес у сфери заштите ваздухопловне технике и њених убојних средстава од радара западне производње.
„Комплекс противелектронске борбе на ракетама се аутоматски активира, чим детектује електромагнетно озрачење од стране непријатељског радара. Он практично заслепљује средства ПВО непријатеља, онемогућавајући процес њеног праћења и гађања. Говорећи простим језиком, на екрану оператора који опслужује радарски систем ће одједном нестати регистровани циљ. А када се он не види, операција пресретања је немогућа“.-истакао је Кнутов.
Према његовим речима, руска војна наука продужава са усавршавањем постојећих противелектронских средстава који штите ваздухопловне убојне ефективе. У перспективи, крстареће ракете које су продукт „домаће памети“ ће бити опремљене бојевим главама које ће приликом своје експлозије емитовати моћни електромагнетни импулс. На овај начин, сва непријатељска електроника која се налази у радијусу експлозије биће трајно избачена из строја.
Х-101/Х-102 је нова крстарећа ракета ваздушног базирања, коју су направили специјалисти конструкторског бироа „Радуга“у циљу замене постојећих совјетских ракета Х-55. Пројекат развоја ове ракете је започео 90-их година прошлог века. Прва њена тестирања су почела 1998.године, а серијска производња четири године касније. Међутим, ракета није ушла у наоружање руске армије, све до 2012.године.
Ракета се производи у две варијанте. Х-101 која је опремљена конвенционалном парчадно-рушећом бојевом главом еквивалента 400 килограма ТНТ, и Х-102 која поседује термонуклеарну бојеву главу снаге 0.25-1.0 мегатона.
Дужина ракете се креће од 7.45-7.6 метара, њена маса од 2.2-2.4 тоне, распон крила 4.4 метра а дијаметар корпуса(калибар)750мм.Тежина бојеве главе коју носи ракета је до 400кг. Обе варијанте ове ракете се лансирају са висине од око 6000 метара, где се после спуштају на своју крстарећу висину која износи 30-70 метара изнад тла. Електронски пакет који је интегрисан у ракету је задушен за управљање и корекцију њеног лета, константно пратећи рељеф терена изнад којег се она креће.
Једна од најважнијих карактеристика ове ракете почива на њеној радарској невидљивости, која је постигнута захваљујући специјалној аеродинамичкој конструцији њеног корпуса и употреби специјалних материјала који неутралишу радарску рефлексију. Ефективна површина расејавања за ракете Х-101/Х-102 износи 0.01 м2 што је аналогно „невидиљив“ ловцима и бомбардерима.Према рачима Кнутова, са допунском применом савремених система за противелектронску борбу који ће бити део ове ракете, као и средствима топлотне и оптичке заштите руска ракета ће постати у потпуности неухватљива.
„Радарска средства ће веома компликовано моћи да открију овако заштићен циљ.Највећа вероватноћа да се ова ракета открије и обори ће почивати на визуелном опажању од стране пилота који се налазе у непријатељским ловачко-пресретачким борбеним авионима. Теоретски, овако нешто је могуће да се деси, али у пракси представља готово па немогућ задатак“-категоричан је Кнутов.
Обе варијанте ракете се одликују невероватно великим дометом. У октобру 2016. године министар одбране Сергеј Шојгу је изјавио, да ракете овог типа гарантовано могу да униште циљеве који се налазе на даљинама од 4500км. У домаћим али и западним средствима информисања појављују се информације да ове ракете имају домет у распону од 5000 па до фантастичних 10000км, што представља интерконтинентални домет.
„Реалне техничко-тактичке карактеристике ракета Х-101/Х-102 се не откривају. То је информација која има ознаку „Строго поверљиво“. Међутим, више је него очигледно да наша ракета представља стратегијско оружје, дозвољавајући својој платформи-носачу да изврши њено лансирање далеко од зоне коју покривају средства ПВО непријатеља“- рекао је Кнутов.
Још једна њена доминантна карактеристика је и висока прецизност приликом дејства. Наиме, према информацијама интернет портала „Известија“, крстарећа ракета Х-101 која је наоружана са конвенционалном бојевом главом еквивиалента 400кг има „отклон“ од циља свега 10 метара при њеном лансирању са даљине од 10000 километара. Дакле, ракета греши свега један метар на сваких 1000 километара свог лета, што је заиста импресиван резултат. Британски специјализовани војни-аналитички медиј Jane's Information Group сматра да је вероватна кружна грешка конвенционалне ракете Х-101 до 20 метара, а нуклеарне Х-102 свега 100 метара, што и у једном и у другом случају представља безначајну грешку с обзиром на снагу њене бојеве главе.
На руској ракети је монтиран турбомлазни мотор малих габарита ТРДД, који ствара потисак од 360кг. Максимална дужина лета ракете Х-101/Х-102 не прелази 10 часова, при њеној брзини од 970 км/час ( на основу овог показатеља је одређена група војних аналитичара дошла до логичног закључка да је њен домет скоро 10000 километара)
Руска ракета је опремљена инерцијалним системом навођења. Током лета она користи управљачки процесор велике брзине за корекцију своје трајекторије преко дигиталних карата и опто-електронског алтиметра који у реалном времену прати терен изнад којег ракета лети. Поред тога, ракета Х-101/Х-102 се „оријентише“ и путем координата руског сателитског система глобалног позиционирања - ГЛОНАСС.У завршном делу њене путање навођење преузима оптичка или радарска корелациона самонавођена бојева глава (ГСН), која препознаје и захвата свој циљ, усмеравајући се на њега са „запањујућом“ прецизности.
Борбена употреба конвенционалне верзије ракете која носи ознаку Х-101, регистрована је 17.новембра 2015.године у Сирији. Ударе по позицијама терориста извели су руски стратегијски бомбардери ТУ-95МС (на овим ваздухопловима су иначе рађена и експериментална тестирања током развоја ове ракете 90-их година прошлог века). Лансирања су била извршена изнад акваторије Средоземног мора. Иста ракета се употребила и у још неколико наврата (2016 и 2017.године) током војне операције у Сирији, где су уништени ојачани командни пунктови терориста.
„Свакако да је примена ових ракета излазила из оквира њене основне намене, јер се радило о циљевима који у суштини нису економски оправдавали њену цену која је изузетно висока. Међутим, Министарству одбране је било важно да се ракета испита у реалним борбеним условима, укључујући и бомбардерску авијацију великог долета. У целини гледано, Х-101 је изванредно одрадила свој посао, где је поврдила све техничко-тактичке карактеристике које је гарантовао њен произвођач“-прецизирао је Кнутов.
У новембру 2017. године начелник руског Генералштаба генерал-армије Валериј Герасимов, је саопштио да се модернизација статегијске авијације Ваздушно-космичких снага Руске Федерације спроводи „усвајањем нових крстарећих ракета типа Х-101“. Платформе које носе овакву врсту наоружања представљају главне адуте руске ваздухопловне компоненте нуклеарних снага, а то су стратегијски бомбардери Ту-95МС и Ту-160. Поједини војни експерти који су упознати са овом проблематиком сматрају да ће се ракете Х-101 наћи у наоружању и бомбардера Ту-22М3.
Ту-95МС је способан да на спољним носачима понесе до осам крстарећих ракета Х-101, док Ту-160 у свом унутрашњем „револвер“ носачу (налази се у унутрашњости корпуса летелице) може да понесе чак 12 ових ракета. Према речима Кнутова, Х-101/Х-102 ће значајно повећати ударне способности ваздушне компоненте нуклеарне стратешке тријаде руске армије.
„По моме мишљењу, руска крстарећа ракета Х-101 је превазишла сву инострану конкуренцију. Њена производња је наш одговор на последњу модификацију америчке крстареће ракете „Томахавк“ (Tomahawk Block IV). У перспективи Х-101 ће ући у наоружање перспективног статегијског бомбардера нове генерације (ПАК-ДА). Захваљујући огромном простору за њену даљу модернизацију, ми смо добили платформу која ће нашој стратегијској авијацији служити наредних неколико деценија“- категоричан је Кнутов.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
