Најчуднији совјетски пиштољ

Совјетски самоуки инжењер Владимир Герасименко је 1973. године направио пиштољ ВАГ-73 са челичним мецима којима нису потребне чауре са барутом. Нажалост, овај проналазак из неколицине разлога није могао да замени легендарни пиштољ „Макаров“ код снага безбедности, али је направио значајан допринос руској школи оружарства.

Конструкција пиштоља

Чини се као да је овај мало познати пиштољ пример прве развојне иницијативе потекле од „малог“ човека из гигантског војно-индустријског комплекса. Пре тога су све развојне наруџбине за наоружање потицале „са врха“. Тако је то било када је једна особа без посебног образовања закуцала на врата надлежних са својим необичним проналаском.

Главна одлика новог оружја била је, као што је већ споменуто, његова муниција: она није имала чауру са барутним пуњењем. Уместо тога, конструктор је одлучио да малтене упола смањи масу метка, па је тако удвостручио каденцу (брзину паљбе) пиштоља.

Уместо конвенционалних решења, Герасименко је одлучио да пропелант смести у малу шупљину на дну челичног метка, која је прекривена бакарним капком са сагоривом капислом. Тако је принцип функционисања нове муниције био помало налик на онај код артиљеријске муниције.

„Захваљујући овим решењима, био је то један од првих пиштоља у совјетској историји који је могао да пуца у пуним рафалима. А пнеуматска кочница затварача је додатно умањивала трзај при дејству, што је резултовало већом прецизношћу“, рекао је за Russia Beyond бивши војни аналитичар новина „Известија“, Дмитирј Сафонов.

Costas/Wikipedia

Следе технички детаљи за све љубитеље оружја: ВАГ-73 може да дејствује како са „pre-cocking“, тако и са „self-cocking“ принципом. Код овог другог, притискање обарача је моментално, без подизања полуге ударача.

„Сва ова решења су омогућила увећање каденце оружја. Данас су оба принципа дејства постала типична код пиштоља, али раних 70-их ово је било нешто попут технолошког продора у совјетском оружарству“, приметио је стручњак.

Пиштољ је такође имао и (за своје време) велики оквир са по 24 метка распоређена у два реда. Тако је ВАГ-73 укупно имао 48 метака. Меци из задњег спремника преносили би се у предњи приликом дејства.

Мане оружја

Уколико га упоредимо са пиштољем „Макаров“, који је у употреби у војсци, полицији и безбедносним агенцијама, ВАГ-73 има шест пута више муниције у свом оквиру. У оквиру „Макарова“ налази се свега осам метака.

Међутим, такве могућности резултовале су и одређеним манама. ВАГ-73 је 1,5 пута већи и масивнији од „Макарова“. Нови пиштољ је имао масу од 1,2 килограма, дужину од 23 cm и висину од 13 cm (тачније 235 mm и 135 mm). Просто речено, чак би и добро обученом стрелцу било тешко да постигне прецизност и ефективност паљбе са тако габаритним оружјем.

Осим тога, производња муниције без чаура је била неколико пута скупља од конвенционалне.

Ни сама конструкција пиштоља ВАГ-73 није прошла „тест Русије“. Оружје је било веома „хировито“ и захтевало је велику пажњу при одржавању – брзо се прљало, а процес растављања, чишћења и састављања је био дуг и захтеван (били су потребни и специјални алати за то).

Највеће разочарање за војску, па и самог конструктора, било је то што се пиштољ показао као веома непоуздан и брзо је подбацио у поређењу са „Макаровим“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!