ВИДЕО: Погледајте шта су специјалне јединице ФСБ синоћ заробиле од Украјинаца

Reuters
На интернету су се појавиле фотографије заплењених украјинских бродова. Они се сада налазе у Керчу, где су привезани на доку.

Како је познато, у провокацији у Азовском мору украјинска страна је употребила три пловила. Основну ударну снагу у овој авантури требали су да представљају два оклопна чамца класе 58155 „Гюрза-М“ украјинске производње. Ова поморска средства су оклопљена, и њихова заштита може да заустави пројектиле испаљене из стрељачког наоружања кал.7,62мм, као и да задржи ситније фрагменте граната.

Њихов депласман износи 50 тона. У односу на своју величину, ови бродови су прилично наоружани. У њиховом наоружању се налази топ калибра 30мм, тешки митраљез калибра 14,5мм, као и митраљези у калибру 7,62мм. Поред тога заступљена су један до два аутоматска бацача граната у кал.30мм, као и вођено ракетно оружје којег представља систем „Барьер“ домета до 5000 метара. То је у суштини противоклопно оружје, које се може применити и у борби против мањих објеката на води. За заштиту од напада из ваздуха оклопни ракетни чамац „Гюрза-М“ у свом наоружању може да има и преносне ракетне лансере типа „Игла“.

Погони га дво-тактни дизел мотор који генерише снагу од 2000 коња. Максимална брзина је ограничена на 28 чворова. Ови оклопни чамци су способни да на отвореном мору буду до 5 дана. Посаду чини пет људи. Украјинска армија је до сада располагала са шест ових пловила "Аккерман", "Бердянск", "Вышгород", "Кременчуг", "Лубны", "Никополь" ("Бердянск" и "Никополь" су заузеле руске специјалне јединице).

У инциденту је учествовао још један брод, а то је реморкер „Яны Капу“ (бивши „Красноперекопск“) чији депласман достиже 300 тона. Његова максимална брзина је свега 11 чворова, приликом чега може да пређе растојање од 1650 миља. Посаду чини шест људи.

Прочитајте такође! ФСБ званично потврдио: Руске специјалне јединице заузеле три украјинска ратна брода

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“