Зашто аутомобили из Руске Империје нису освојили свет?

Тешко да би се могло рећи да је почетком 20. века Руска Империја била лидер у аутомобилској индустрији. Док је Русија производила око 100 возила годишње, Европљани и Американци су исти број аутомобила избацивали у једном дану. Међутим, неки руски модели су били победници на највећим европским аутомобилским тркама и први су освојили Везув.

Први руски аутомобил, „Јаковљев-Фрезе”, представљен је 1896. године. Био је тежак 300 килограма и постизао је максималну брзину од 21 километра на час, али је са пуним резервоаром могао да вози скоро 10 сати.

1899. године Русија је добила своје прво електрично возило. Конструисао га је Иполит Романов и било је налик на стари енглески такси на коњску вучу. Могао је да превози до 17 путника. Једна батерија је могла да траје 65 километара, али пројекат није даље развијан.

Парни аутомобили су били актуелни у Русији почетком 20. века. Неколико прототипова заснованих на америчком парном аутомобилу „Стенли” направила је фабрика „Дукс”, која се, међутим, 1910. године посветила производњи авиона.

Конструктор Иван Пузирјов сањао је да направи јединствени руски аутомобил на који нису утицали европски модели и, мада је модел „Пузирјов 28/35” био заснован на америчком моделу, већина делова била је руске производње, што је било необично за оно време. Међутим, био је толико скуп да није успео да се пробије на тржишту.

Фабрика аутомобила „Руссо-Балт” у Риги била је пионир у предреволуционарној Русији. Њен први модел C-24-30 био је највише произвођено возило са преко 347 примерака.

Аутомобили „Руссо-Балт” били су врло популарни међу члановима царске породице Романов и високим државним званичницима. Познато је да су тада бивши председник руске владе Сергеј Вите, кнез Борис Голицин и велика кнегиња Марија Николајева имали своје аутомобиле „Руссо-Балт”.

Највећи љубитељ ове марке био је, ипак, велики кнез Константин Константинович, који је купио чак три аутомобила „Руссо-Балт”. Док је Николај II више волео француску марку „Делоне-Белвил”.

Модел С-24 био је најскупљи међу моделима „Руссо-Балт”. Користили су их генерали руске војске за време Првог светског рата, а често су били претворени у лимузине или тркачке аутомобиле.

Аутомобили „Руссо-Балт” били су познати и у иностранству. Често су освајали међународне трке, као што је трка на рути Санкт Петербург – Монте Карло 1912. и 1913. године. Била су то такође прва возила која су стигла на врх Везува 1910. године током трке на рути Санкт Петербург – Напуљ – Санкт Петербург.

1915. године фабрика је пребачена из Риге у Москву, а после Октобарске револуције претворена у фабрику тенкова. Једини преживели примерак аутомобила „Руссо-Балт” (К-12-20) може се данас видети у Политехничком музеју у Москви.

Прочитајте још: На гробљу совјетских аутомобила или у рају олдтајмера

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“