Банка живих организама: Како руски пројекат „Нојева барка“ доприноси очувању биодиверзитета на Земљи

Универзитет „Ломоносов“

Сумирани су резултати руског мегапројекта „Нојева барка“ који се бави истраживањем и очувањем разноликости живог света на нашој планети. А као његов најважнији резултат означено стварање јединственог у свету електронског складишта живих система. У бази података налази се 1,1 милион узорака, од микроорганизама до ћелија људског ткива.

Виртуалну банку чине биолошке збирке Московског државног универзитета и других руских високошколских установа. У електронском складишту похрањени су подаци о живим организмима који обитавају у Русији и земљама ЗНД, али и појединим европским и азијским земљама. У пројекат је укључено више од 350 људи из 14 одељења МГУ. Од 2015. до 2018 стручњаци су извели преко 150 експедиција после којих је описано више од 200 нових врста живих организама.

У овом тренутку у електронској банци налази се преко 1,1 милион узорака. Сви живи организми поседују своју „личну карту“ с детаљним информацијама, међу којима су таксономски статус, геномска секвенца, подаци о збиркама универзитета или музеја који поседују информације, истраживачима који су их сакупили, методима рада.

„Први у свету смо понудили интерактивну платформу за оваква истраживања. То је омогућило Московском државном универзитету да постане највећи добављач информација о биодиверзитету у Русији“, рекао је ректор МГУ Виктор Садовничиј.

У оквиру пројекта појавиле су се лабораторије које омогућавају читање генетских информација, криобанке биљног материјала, као и људског генетског и ћелијског материјала.

По речима руководиоца истраживања Људски биоматеријал Анастасије Јефименко, развој биобенкинга изузетно је значајан за биомедицинску науку.

Спровођење савремених квалитетних научних истраживања не може се замислити без стварања репрезентативних збирки људског биоматеријала. Важан аспект нашег истраживања био је рад на стварању ћелијских збирки, како обичних, тако и матичних ћелија. Користећи формиране колекције, радимо на ћелијским моделима болести код људи. То нам омогућава да се упознамо са механизмима њиховог настанка и пронађемо делотворне лекове. Развили смо методе који омогућавају да се циљано мењају генетичке мутације у ћелијама пацијената, рекла је у интервју за RT Јефименко.

Научни мегапројекат МГУ „Нојева барка“ иницирао је Виктор Садовничиј 2014. године. По речима експерата, у Русији се појавио први пројекат у категорији Mega Science, усредсређен на проучавање биодиверзитета, док се рад на попуњавању електронске банке података, како се очекује, наставља.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“