Први елементи вештачке интелигенције постали су део вишецевног ракетног лансера „Торнадо-Г“, рекао је за руске медије управни директор компаније НПО „Сплав“ почетком децембра.
„Уколико узмемо да модернизујемо системе прве генерације, било да су то Град или Смерч, онда ће и они наравно имати неки минимални ниво аутоматизације. Али и даље је тешко утврдити колики проценат роботизације је уведен у одређени систем. Али са сигурношћу могу рећи да системи развијени у протеклим годинама, као што су Торнадо-Г и Торнадо-С, већ имају имплементиране елементе који могу формирати основу перспективног роботизованог самоходног вишецевног ракетног лансера“, додао је он.
Према Смирнову, борбено возило „Торнадо-Г“ је опремљено аутоматским уређајем за навођење ватре и припрему параметара и лансирне опреме.
Просто речено, ова возила самостално врше пун борбени циклус све до момента лансирања ракета – тражење, препознавање и „хватање“ мета.
При томе, базе података мета – њихов изглед, обрасци кретања, топлотни одраз, итд. – су првобитно инсталиране у вештачку интелигенцију робота („мозак“ машине, односно компјутер). База се константно освежава, продубљује и проширује, уз помоћ самоучећих алгоритама. А инжењери већ могу да убацују додатне методе детекције у возило – нпр. по критеријумима температуре, одраза у инфрацрвеном спектру, итд.
Међутим, на тренутном нивоу научног и технолошког развоја, људско биће је једино које доноси одлуку о отварању ватре на конкретну мету. Машина би наравно могла и то да уради сама, али генерали још увек нису спремни да дозволе такво нешто.
Паралелно томе, инжењери наводе да се „мозак“ ових возила самостално развија како време пролази: он независно проучава средину у којој се налази, као и допуне својих база података о непријатељу и сопственом кретању.
Ваља истаћи и да ће све ове технологије у деценијама које долазе достићи потпуно другачије нивое. А није далеко дан у којем ће на бојиштима по копну, мору или ваздуху, човек бити замењен машинама.