Изградња руске базе на Месецу у овом тренутку делује као фантастика, али она је неопходна како би се на њој склапале тешке летелице за мисије на Марс, објаснио је директор Института геохемије и аналитичке хемије Руске академије наука Јуриј Костицин за РИА Новости.
Раније је саопштено како Русија планира да на Месец постави велику и потпуно оперативну базу у периоду између 2036. и 2040. године. Таква база би морала да поседује модуле са системима за одржавање живота и заштиту од радијације за космонауте на њој, центре космичког надзора Земље, системе снабдевања енергијом и системе везе, космичке лабораторије за експерименте, и то пре свега у областима обраде лунарних материјала и природних ресурса, као и за производњу и развој нових космичких алата и технологија. База би требало да поседује и лунарну астрономску опсерваторију.
„У овом тренутку, упркос томе што је федералним космички програмом тачно одређен датум изградње руске базе на Месецу, све то делује и више него фантастично. Али таква база, уколико будемо успешни у освајању Месеца, је и више него потребна. На њој би могли да се склапају тешки бродови за летове на Марс, као и велике орбиталне станице. Све ово је лакше урадити на Месецу због одсуства снажне гравитације каква постоји на Земљи“, објаснио је Костицин.
Он је додао и да је лунарно камење практично исто као и на Земљи, што ће омогућити експлоатацију материјала за изградњу објеката на самом Месецу. У лунарном базалту – када се пореди са оним са Земље – налази се више метала неопходних за градњу, пре свега алуминијума и титанијума.
„Како би изградили базу на Месецу, прво морате да успоставите услове за живот тамо и решите проблем заштите људи од космичке радијације. Како би ово постигли, морате да направите склоништа од лунарног материјала и да одржавате атмосферу унутра. Тешко је носити кисеоник са Земље, па је зато вода на Месецу од великог значаја – морамо да сазнамо колико је има, колико је доступна и како да из ње добијемо кисеоник“, рекао је Костицин.