У интервјуу за РИА Новости директор Института геохемије и аналитичке хемије Руске академије наука Јуриј Костицин се осврнуо и на питање америчког слетања на Месец. Он је одговорио на питање какви докази постоје да су Американци у периоду од 1969-1972. слетали на Месец, као и да ли су вештачки могли да направе лунарну земљу и представе је као доказ.
„Питање да ли су Американци слетели на Месец није контроверзно. Међутим и даље постоје шпекулације о овој теми, а оне углавном долазе од људи који немају никакве стручне везе са космосом“, рекао је Костицин и додао: „Нећете чути ниједног космонаута да тврди да Американци нису слетели на Месец“.
„Развој и имплементација америчког програма слања човека на Месец под кодним именом 'Аполо', покренутог 1961. године, је праћен широм света, укључујући и СССР. Американци су у периоду од 1969-1972. имали седам лунарних мисија, а једна од њих је била неуспешна“, казао је стручњак.
„Мисија 'Аполо 13' са посадом је покренута 11. априла 1970, након две претходне успешне мисије 'Аполо 11' и 'Аполо 12', али је претрпела хаварију. Гасни цилиндар је оштећен на борту ракете, његов садржај је почео да цури и да цепа труп летелице. Летелица је почела неконтролисано да се креће. Тада је одлучено да се настави ка Месецу како би се искористила његова гравитација за повратак на Земљу јер је могло да се деси да не буде довољно горива за повратак. Након овог инцидента, Американци су још четири пута слетели на Месец“, објашњава Костицин.
„Немогуће је фалсификовати лунарну земљу. Американци су из седам лунарних мисија на Земљу донели преко 150 килограма земље, и то углавном базалта. Све то су после проучавали научници из разних земаља – Немачке, Француске, СССР-а“, каже он.
„И на Земљи има базалта, али се његова хемијска композиција, својства и структура значајно разликују од оног лунарног. Американци су донели комаде тла који су по старости веома близу старости Сунчевог система“, објашњава даље Костицин и додаје: „Потребно је истаћи да су и Земља и Месец настали отприлике у исто време, али древно камење на Земљи није опстало услед литосферских процеса.“
„На Земљи, камње се мења захваљујући елувијалним процесима. Супстанца која се формира на површини Земље непрекидно тоне у подземље и тамо се дроби што води нестанку стена. На Месецу, елувијални процеси су различити, а узрокује их соларни ветар. Такво нешто не постоји на планети Земљи. Честице соларног ветра постепено дробе лунарне стене. У издробљеној форми оне се називају регалит и он прекрива Месец на многим местима. Американци су и ово донели на Земљу па је постало могуће пручити и испратити хронологију процеса који се одвијају на лунарном тлу.“
„Инсценирати америчко слетање на Месец би било теже и скупље него стварно доћи тамо. А онда би и такву превару требало држати у трајној тајности, што није могуће. НАСА би могла да држи своје фајлове као тајну, али у реализацији 'Аполо' мисија учествовале су и бројне независне фирме“, наводи експерт.
„Сумње светске јавности у веродостојност слетања на Месец изазвале су снимање документарних филмова о томе. Американци су у њима зарад илустрације користили снимке направљене у филмским студијима“, закључује Костицин.