Космички орбитални скафандери које су Коноњенко и Прокопјев носили прошле недеље припадају серији „Орлан“ (што је иначе руски назив за белоглавог орла) коју прави научно-развојно и производно предузеће „Звезда“ из Томилина надомак Москве. Први модели ових скафандера су у потреби од 1977. године, а до сада је урађено више њихових модернизација, од којих је најновија она са ознаком МКС (скраћено од „модернизовани-компјутеризовани-синтетички“) која од 2017. представља стандардни комад опреме руских космонаута.
„Орлан МКС“, према речима произвођача, од новитета поседује: потпуно аутоматизовани систем контроле температуре (АСТР), интегрисани компјутер, дисплеј у боји са увећаним приказно-информативним капацитетом и баро-слој за очување притиска направљен од материјала унапређене отпорности. Ово последње је нарочито битно, јер је дотични баро-слој направљен од изразито издржљивог полиуретана чиме је потреба за резервним баро-слојем уклоњена, па је тако маса одела драстично смањена (она износи 110 kg). Осим тога, употреба полиуретана увећава и рок орбиталног трајања скафандера дупло, па се један „Орлан МКС“ може користити за укупно 20 космичких шетњи од по највише девет сати. Пасивни рок трајања одела у орбити изности 6 година.
Сам скафандер је флексибилних димензија, па један исти могу носити космонаути висине од 165 до 190 cm. У поређењу са претходним моделима, овај скафандер се лакше и брже припрема за ношење, а космонаути га могу обући без веће помоћи других чланова посаде тако што у њега просто „ускоче“ и затворе леђни отвор, уместо да га навлаче део по део. Осим тога, направљен је тако да се може лако одржавати и поправљати у свемиру, уместо да се враћа на Земљу за ремонт.
Ипак, вероватно најважније унапређење модела „МКС“ је његов компјутеризовани клима уређај. Иако космонаути и даље могу да подешавају унутрашњу температуру скафандера преко традиционалних ручних контрола, нови систем је дизајниран тако да прати интензитет активности космонаута и према томе подешава климатске услове одела. Резултат тога је да космонаути током свемирских шетњи троше мање драгоценог времена и пажње на подешавање температуре скафандера, чиме се њихова оперативна ефикасност увећава.
Што се интегрисаног компјутера тиче, његов софтвер је програмиран тако да непрекидно проверава функционалност скафандера према 50 задатих параметара, а уколико је потребно ти параметри се приказују на расклопивом LCD монитору на десној страни грудног дела скафандера.
Јула ове године, директор НПП „Звезде“ Сергеј Поздњаков је изјавио да би скафандери „Орлан-МКС“ у догледно време могли да добију практичнији дисплеј монтиран на кацигу космонаута, као и сопствени млазни погон.
„Планирамо да направимо минимална унапређења на рукавима скафандера, а могуће и да увећамо обим улаза у скафандер како би уклонили сметње крупнијим космонаутима. Што се максималних унапређења тиче, планирамо да у скафандер уградимо аутоматски спасилачки систем млазног погона, као и дисплеј на кациги који би космонауту приказивао потребне информације“, рекао је Поздњаков тада.
Према додатним објашњењима, поменути дисплеј би требало да буде сличан систему који користе војни пилоти за приказивање информација на стаклу кокпита. Уз помоћ таквог додатка, космонаути би у реланом времену добијали прецизне савете и податке везане за њихове задатке.
Аутоматски спасилачки систем подразумева уградњу малих млазних мотора у скафандер, како би космонаут који се удаљи од свемирске станице или летелице могао да се безбедно врати. Директор „Звезде“ је рекао да би рад на овој компоненти могао да потраје и више од три године.