Продаја мозгова: Амерички технолошки гиганти купују тимове стручњака из Русије и Источне Европе

Испоставило се да је куповина компаније Teleport за 8 милиона долара имала за циљ преузимање талентованих кадрова. Купац је преузео тим и технологију, не показавши никакво интересовање за производе компаније.

Pixabay, Dale Cruse/Flickr/Global Look Press
Стартап компаније из Русије и других земаља бившег Совјетског Савеза нуде изузетна технолошка решења, али међународни технолошки гиганти радије купују њихове „мозгове” него њихове производе или бизнис. Ова тенденција се показала и у недавном пословном аранжману између америчке компаније Snap и Teleporta, руско-украјинског стартап пројекта који мења боју косе на фотографијама.

Прошле недеље руски и украјински медији су објавили вест о томе да је Teleport, апликација заснована на вештачкој интелигенцији која вам омогућава да на селфијима промените боју косе, продата америчком технолошком гиганту Snap за 8 милиона долара. Оснивачи стартап компаније тврде да је њихова технологија за обраду слике „најбоља на свету”.

Испоставило се, међутим, да је ово преузимање имало за циљ куповину „мозгова” и технологије компаније, без икаквог интересовања за њене производе. Према порталу East-West Digital News, посвећеном руској дигиталној индустрији, компанија Snap Inc. купила је технологију и стручни тим стартапа Teleport и на тај начин компанију лишила било каквог садржаја.

„Узбуђени смо што ће се нови инжењери из Телепорта прикључити тиму компаније Snap Inc. на пољу производње камера. Ми нисмо купили компанију, тако да су гласине о томе просто нетачне”, наводи се у саопштењу америчке компаније. Према изјави бившег запосленог у Телепорту, Snap је био заинтересован за „мозгове”. „То смо им продали, а не саму компанију”, објашњава он. 

Да ли су руски стручњаци јефтини?

„Ни политика, па чак ни санкције, не представљају никакву препреку за инвеститоре који уоче перспективан пројекат”, каже Катја Дорошкина, главни извршни директор  Starta Ventures, фонда за подршку иновативним пројектима из Њујорка.

„На пример, наш стартап Friendly Data из Белорусије недавно је откупила компанија ServiceNow, оцењена од стране 'Форбса' као најбоља иновациона компанија.” Међутим, како би се то десило, оснивачи стартап компаније су учествовали у програму подршке у САД.

Међународне компаније знају да је бивши Совјетски Савез место где можете наћи велики број одличних програмера, сматра Адријен Хени, суоснивач портала East-West Digital News. Међутим, политичка ситуација има утицаја.

„Западне инвестиционе компаније су практично напустиле Русију, иако инвестирање у стартап пројекте формално није забрањено у оквиру санкција, а у Украјини их има само неколико”, каже Хени. „Када се ради о куповини компанија, руски или украјински стартап има више шансе да привуче пажњу ако своје седиште и значајан део својих активности пресели у западне земље.”

Стартап компаније са руским или источноевропским пореклом обично се прикључују неком америчком субјекту када излазе на тржиште. „Они се више не воде као страна компанија и у већини случајева могу да добију добру цену”, каже Дорошкина.

Међутим, у раној фази компаније из Русије или Источне Европе су потцењене према америчким стандардима. Компанија која кошта 2 милиона долара у Њујорку, објашњава Дорошкина, може да има идеју и можда познатог оснивача, док компанија по истој цени у Москви или Кијеву већ има прототип који функционише и склопила је прве продајне уговоре.

Глобална перспектива

Неки експерти верују да је Teleport требало да буде продат за 50 милиона долара уместо за 8 милиона. Само пре неколико година Snapchat је платио 150 милиона долара за Looksery, још једну стартап компанију руског и украјинског порекла која поседује технологије за праћење и модификовање објеката током снимања у реалном времену. 

Руске и источноевропске стартап компаније продају се јефтино, ако не успеју да се етаблирају као глобалне компаније, објашњава Гари Фаулер, амерички предузетник, суоснивач  Yva.ai и главни извршни директор DY Investments.

Амерички технолошки гиганти као што су „Гугл” или „Амазон”, купују „мозгове” и технологије, јер то је оно што им се нуди. „Они не виде вредност у бизнису”, каже Фаулер. „Компанија мора бити тако организована да неко ко је купује види јединствену вредност коју свака компонента бизниса даје целини.”

Недостатак основних маркетиншких вештина такође одређује будућност већине руских и источноевропских стартап компанија. „Стартап компаније морају да се побрину за то да барем један од њихових оснивача познаје стратегије маркетинга, продаје и развоја бизниса”, сматра Фаулер. „То ће драматично утицати на цену стартап компаније и инвеститори ће се осећати знатно сигурније.”

Руске стартап компаније треба да поштују једноставна правила за успех, као што су: треба да постану глобалне тако што ће се регистровати у америчкој држави Делавер и да нађу суосниваче који имају искуство у сфери продаје, маркетинга и развоја бизниса.

Фаулер саветује предузетницима да поштују једноставна правила, као што је регистрација у америчкој држави Делавер, чиме компанија постаје глобална, и проналажење суоснивача који има искуство у сфери продаје, маркетинга, развоја бизниса и међународних операција.

„Своју канцеларију сместите у близини извора новца”, саветује Фаулер. „У Силицијумској долини кажу да не смете да будете више од 30 минута вожње од инвеститора и банкара који ће вам помоћи да продате компанију.”

Већина стручњака предвиђа да ће 2019. године доћи до бума у вештачкој интелигенцији, сфери у којој су руски програмери одувек били јаки, али неки од најбољих стручњака за продају, маркетинг и пословни развој налазе се у САД и Европи, каже Фаулер. „Треба да искористимо оно што је предност свакога, јер то је значајно за инвеститоре.”

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“