Иљушин 62 је први совјетски млазни авион за дуге релације. Када се 1963. први пут винуо у небо био је највећи путнички авион на свету.
За разлику од свог претходника Ту-114, Ил-62 није био пројектован на бази војне летелице.
Ту-114 је био бољи по неким техничким карактеристикама попут потрошње горива, али Ил-62 је био бржи, поузданији и удобнији, што је играло велику улогу у међународном саобраћају.
Ил-62 је повезивао континенте и морао да представља Совјетски Савез у најбољем издању.
Постао је толико популаран авион да су га користиле и француске, јапанске и холандске авиокомпаније.
Био је то и „председнички авион“ у СССР и Русији све до 1995, када га је заменио Ил-96. Иначе, главни Путинов авион је Ил-96-300ПУ, док је један Ил-62М увек при руци као замена.
Авиопревозници у целом свету полаку одустају од авиона Ил-62, а у Русији га још користе у Министарству одбране и Министарству за ванредне ситуације.
Државно руководство Судана такође лети овим авионом.
Авиопревозник Северне Кореје Air Koryo има на располагању три оваква авиона, а на четвртом лети сам председник земље Ким Џонг Ун.
Европска унија је 2002. године забранила лет ових авиона на небу држава чланица, јер Ил-62 не задовољава њене прописе у погледу буке.