Како су руске аеросанке постале познате широм света

Санке које покреће авионски пропелер су као створене за бескрајне руске снежне пределе, па ни не чуди што су се појавиле управо у најхладнијој земљи света.

Велики кнез Кирил Владимирович 1911.

А појавиле су се сасвим случајно: авио-мотор је приликом једног тестирања 1903. године постављен на санке, а инжењеру Сергеју Неждановском се јако допала ова комбинација. Он је и патентирао прве „аеросанке“. 

Аеросањи Неждановског

Основна намена санки је био превоз робе, поште и учешће у војним операцијама. 

РФ-8

Георгиј Петрусов/МАММ/МДФ/russianphoto

Аеросанке су свакако биле брже од аутомобила и јефтиније од авиона.

Аркадиј Шајхет/russianphoto

Војне аеросанке су најчешће били двоседи са лаким оклопом, лаким аутоматским пушкама или топовима. Користиле су се на површини залеђених река и језера попут Ладоге или Иљмена, у приобалским подручјима или на смрзнутим водама Финског залива.

Аеросањи „Јосиф Стаљин“

МАММ/МДФ/russianphoto

Упркос привидној лакоћи и спорости (просечна брзина ретко је прелазила 25-30 км/ч) санке су се показале како вредан алат у условима сурове руске зиме и одиграле су важну улогу у борби против Хитлерових трупа. 

НКЛ-16

Маршал Рокосовски је овако описао улогу санки НКЛ-26 у одбијању немачке противофанзиве 1942. на град Сухиничи (Калушка област): „Непријатељи су заробљени и престрављени. Мислили су да су санке заправо тенкови и били су изненађени, јер се чинило да тенкови лете над дубоким снегом.“

НКЛ-26

Getty Images

Након Другог светског рата од каросерије аутомобила ГАЗ-М20 „Победа“ и авио-мотора Ал-14 склопљене су, чинило се, перспективне аеросанке Север-2 . Али превозно средство није положило тестове и од пројекта се одустало. 

Север-2

TASS

Шездесетих година појавиле су се моћније санке КА-30 за осам путника које су развијале брзину од 100 км на сат. Агенти КГБ-а су користили КА-30 са нешто више коњских снага и седишта.

Санке за превоз путника КА-30

Рудолф Алфимов/Sputnik

Аеросанкама А-3 су тражили космонауте након слетања, Леонид Брежњев је на њима ишао у лов, а послужиле су и Сергеју Бондарчуку у снимању филмске епопеје „Рат и мир“ (1967).

А-3, санке конструкторског бироа „А.Н.Тупољев“

Данас аеросанке производе и у другим северним земљама попут Канаде и Норвешке.

Али Русија остаје главни произвођач аеросанки, покривајући око 90 посто тржишта.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!