Санке које покреће авионски пропелер су као створене за бескрајне руске снежне пределе, па ни не чуди што су се појавиле управо у најхладнијој земљи света.
А појавиле су се сасвим случајно: авио-мотор је приликом једног тестирања 1903. године постављен на санке, а инжењеру Сергеју Неждановском се јако допала ова комбинација. Он је и патентирао прве „аеросанке“.
Основна намена санки је био превоз робе, поште и учешће у војним операцијама.
Аеросанке су свакако биле брже од аутомобила и јефтиније од авиона.
Војне аеросанке су најчешће били двоседи са лаким оклопом, лаким аутоматским пушкама или топовима. Користиле су се на површини залеђених река и језера попут Ладоге или Иљмена, у приобалским подручјима или на смрзнутим водама Финског залива.
МАММ/МДФ/russianphoto
Упркос привидној лакоћи и спорости (просечна брзина ретко је прелазила 25-30 км/ч) санке су се показале како вредан алат у условима сурове руске зиме и одиграле су важну улогу у борби против Хитлерових трупа.
Маршал Рокосовски је овако описао улогу санки НКЛ-26 у одбијању немачке противофанзиве 1942. на град Сухиничи (Калушка област): „Непријатељи су заробљени и престрављени. Мислили су да су санке заправо тенкови и били су изненађени, јер се чинило да тенкови лете над дубоким снегом.“
Getty Images
Након Другог светског рата од каросерије аутомобила ГАЗ-М20 „Победа“ и авио-мотора Ал-14 склопљене су, чинило се, перспективне аеросанке Север-2 . Али превозно средство није положило тестове и од пројекта се одустало.
TASS
Шездесетих година појавиле су се моћније санке КА-30 за осам путника које су развијале брзину од 100 км на сат. Агенти КГБ-а су користили КА-30 са нешто више коњских снага и седишта.
Рудолф Алфимов/Sputnik
Аеросанкама А-3 су тражили космонауте након слетања, Леонид Брежњев је на њима ишао у лов, а послужиле су и Сергеју Бондарчуку у снимању филмске епопеје „Рат и мир“ (1967).
Данас аеросанке производе и у другим северним земљама попут Канаде и Норвешке.
Али Русија остаје главни произвођач аеросанки, покривајући око 90 посто тржишта.