Далеко-дубоко-брзо
Текућа 2018.година ће остати упамћена по томе што је руска армија усвојила фундаментално нове типове наоружања, који раније није било у њеном саставу. Ту су се нашли борбени ласери, неколико типова хиперзвучних ракета и бојевих глава различите намене, беспилотне атомске подморнице интерконтиненталне класе. О свим овим пројектима новог наоружања говорио је и председник Путин. Он је све то јавно објавио у свом историјском говору који је одржан 1.марта 2018.године. Потом је уследио онлајн-гласање где су грађани путем интернета изабрали њихова имена-преноси интернет портал Бог-рата.
Хиперзвучни маневришући бојеви блок „Авангард“ који ће се налазити у саставу интерконтиненталне балистичке ракете носача неће само у пуном обиму да компромитује амерички програм противракетне одбране, него ће довести у питање и његов даљи развој у форми какву данас видимо.
„Не постоје ефикасне противмере које могу да зауставе руске хиперзвучне пројектиле“- недавно се чуло у Конгресу САД. По мишљењу америчких војних експерата, главни циљеви на које ће бити уперен неухватљиви руски „Авангард“ су инсталације противракетне одбране САД. То су пре свега радари за рано откривање и ватрени положаји са противракетним пријектилима које се налазе у Калифорнији и Аљасци. Уништењем ових инсталација нестаће било каква препрека за ширу примену и осталог наоружања великог домета које се налази у арсеналу руске армије, које је опремљено нуклеарним али и конвецнионалним бојевим главама. Ракете са бојевим блоком „Авангард“ ће се у Русији серијски производити, а процена је да ће се следеће године комплетирати први ракетни пук наоружан са овим стратешким средствима.
Софистицирани одбрамбени системи „Aegis“ (ради се о комбинованом ПВО-ПРО систему) су тако дизајнирани да могу да пресретну балистички објекат који лети максималном брзином 10х већом од брзине звука, што је и у теријској равни недовољно да се обори болид Авангарда. У овом моменту руска хиперзвучна ракета „Кинжал“ се тестира на специјално модернизованој верзији ловца-пресретача МиГ-31К, а разматра се могућност качења ових ракета и на суперсоничне бомбардере Ту-22М3. Интересантан детаљ: САД раде на конструкцији хиперзвучне ракете „од нуле“ што у великој мери успорава њих рад на стварању хиперзвучног ракетног оружја. Пре свега се то односи на интеграцију набојно-млазног мотора који по својим карактеристикама ствара велики број инжињерско-конструкторских проблема који се у ходу морају решавати. Проницљиви руски конструктори су елегантно заобишли ову веома напорну фазу у развоју нових ракета, тако што су за основу ракете „Кинжал“ узели квазибалиситичку ракету класе земља-земља која се налази у наоружању ракетног система „Искандер“
Што се тиче комплекса бојевог ласера „Пересвет“ и подводног интерконтиненталног ударног дрона „Посејдон“ о њима нема превише доступних информација. Министарсвто одбране је током 2018.године објавило неколико видео-кадрова, на којима се види прелаз комплекса „Пересвет“ из маршевског у борбени положај, са оптиком која је уперена у небо. Додатне информације које би детаљније образложиле његову конкретну намену и његове техничке карактеристике нису достављене на увид јавности.
Посебно застрашујуће информације које долазе из западних медија тичу се развоја интерконтиненталног подводног ударног дрона „Посејдон“. Наиме, овај дрон-торпедо ће покретати нуклеарни реактор који ће му дати практично неограничен домет. Сама његова конструкција ће моћи да издржи кретање на дубинама које су недоступне оперативним борбеним пловилима која се тренутно налазе у наоружању РМ САД. Ова „морска неман“ ће бити у стању да за веома кратко време савлада дистанцу од неколико десетина хиљада наутичких миља, и достави „армагедонски“ разоран бојеви товар на било коју тачку земљине кугле коју запљускују мора и океани. При томе, он ће захваљујући својим напредним техничко-тактичким способностима и аутономијом пловљења користити велике дубине и непредвидиве маршруте кретања, ради остварења пуног стратешког изненађења. Крајем децембра 2018 године постало је извесно да су ова дрон-торпеда ушла у фазу подводних исптивања, тако да и њих ускоро можемо да очекујемо у оперативном наоружању руске армије.
Уобичајено али ипак необично
Ова година је донела и много новитета када су у питању и стандардни типови наоружања. То се пре свега односи на даљи развој оклопно-механизоване компоненте руске армије. Главни произвођач основних борбених тенкова је „Уралвагонзавод“- компанија која је гигант у планетарним размерама. Они су у овог години наставили са програмом даљег унапређења обт Т-72 који они веома успешно реализују кроз стандард Т-72Б3М. Наиме овај тенк је са овим пакетом толико квалитетан да се може рећи да је 72-ка поново рођена. На њега је интегрисан најновији тенковски топ увећане балистике у кал.125мм, затим напредни пакет динамичке заштите тенка „Реликт“, као и противкумулативне решетке које су се одлично показале у реалним-борбеним ситуацијама као допунска заштита тенка. На формацијском месту возача тенка се појавио дисплеј преко којег се у реалном времену приказује ситуација иза његових леђа (уграђене су видео-камере које су усмерене на простор који се увек налази иза тенка), као и дисплеј на коме се очитава тренутни статус свих компоненти тенка са компјутерском дијагностиком.На место командира тенка је извучен перископ са панорамским вишеканалним нишаном, који у великој мери увећава ситауциону свест комплетне тенковске посаде, а самим тим и њену укупну ефикасност.
Поред дубоко модернизованог тенка Т-72Б3М, тенкисти су почели да добијају и још једну дубоко-модернизовани концепцију основног борбеног тенка увећаних способности Т-80БВМ. У целини, тенковске посаде су после првих искустава употребе ових машина, одушевљени са пакетом модификација које су одрадили инжењери „Уралвагонзавода“.
Руски инжењери који су специјализовани за развој оклопних борбених возила су направили веома квалитетан и избалансиран пакет модернизације борбеног возила пешадије БМП-2. Мотострељачке јединице руске армије које су стациониране у Подмосковљу и на Уралу, почели су усвајање модернизованих оклопњака који су опремљени борбеном куполом нове генерације „Бережок“. На овај начин је радикално увећана ватрена моћ овог средства које сада осим ватрене подршке пешадији, може ефикасно да се супротстави и најмодернијим тенковима које се налазе и наоружању НАТО. Поред аутоматског топа у калибру 30мм, ту се налазе и ласерски навођене противтенковске ракете „Корнет“. Значајно је ојачана и његова оклопна заштита, као и систем за управљање ватром који може да функционише у аутоматском режиму рада.
Што се тиче проитивваздхопловне одбране која је пре свега намењена ПВО саставима које се налазе у оквиру Копнене војске, ту су такође регистровани озбиљни новитети. Арктичка група руске војске која покрива њен крајњи север, је добила специјално модификовану верзију система „Тор-М2ДТ“ која поред повећане отпорности за рад у суровим временским условима, има и побољшане техничко-тактичке карактеристике система у целини. Блок са ракетама и радарско-електронским комплексом је монтиран на високопроходну шасију ДТ-30ПМ. Ради се о практично незаустављивом возилу које може да савлађује непроходан терен који је окован ледом или испресецан мочварним тереном.
Када већ говоримо о унапређењу система противваздхуопловне одбране, не можемо а да не споменемо и пројекат мобилног артиљеријског средства „Деривација“. Ово оруђе је специјално пројектовано не да се бори против непријатељских авиона или ударних хеликоптера (мада наравно има и ту функцију), него против беспилотних летелица које у последње време интензивно примењују терористичке групе широм света. Ово ће му обезбедити изузетно моћан аутоматски топ високе балистике у калибру 57мм. Захваљујући респектабилној брзини паљбе од око 100-120 граната у минути, изузетној прецизности дејства, али и снази своје гранате, овај топ ће једнако ефикасно моћи да се употребљава како против ваздушних тако и против копнених циљева непријатеља.
Овај топ је намењен и за наоружавање тешког борбеног возила пешадије нове генерације које је направљено на бази „Армата“, а који ће носити ознаку Т-15 (ознака Т-14 се користи за основни борбени тенк). Возило је приказано на великом сајму наоружања и војне технике које се сваке године одржава у РФ- „Армија-2018“. Интересантно је напоменути да руски конструктори артиљеријске муниције развијају посебну палету муниције за овај топ, која ће бити унифицирана са „паметним“ упаљачима, што ће драматично увећати њену ефикасност у борби. Као допунско средство које ће још више увећати ватрену моћ, планира се интеграција вођених ракета „Атака“. Посебна пажња се наравно посветила и унапређењу оклопне заштите возила.
Ове године је представљан још један интересантан систем трупне ПВО који носи ознаку „Сосна“. Он је првенствено намењен заштити оклопно-механизованих јединица током наступања, од дејства непријатеља из ваздушног простора. Купола која чини комплекс „Сосну“ са пасивним опто-електронским уређајем и 12 ласерски навођених ПА-ракета је монтирана на шасију оклопног гусеничара МТ-ЛБ. Низак профил овог возила које се веома може лако маскирати, као и способност дејства у пасивном режиму рада, чини овај систем апсолутно невидљивим за софистицирана извиђачка средства напријатеља што у крајњој линији повећава степен њеног борбеног преживљавања на театру борбених дејстава. У овом моменту „Сосна“ се налази у фази пробне експлоатације у јединица руске армије.
На води и под водом
У састав Северне флоте руске ратне морнарице је ушао велики десантни брод нове генерације „Иван Грен“. Он може да на веома неприступачну обалу десантира две комллетне чете морнаричке пешадије са техником или 13 основних борбених тенкова. Други брод ове класе „Пјотр Моргунов“ пролази своја завршна испитивања где ће се од наредне године наћи и дефинитивно и наоружању руске флоте.
У априлу 2018.године, један од водећих произвођача руских борбених подморница КБ „Малахит“ је објавио велики постер на којем се налазила непозната подморница. „Ово је облик перспоективне руске подморнице“-рекли су том приликом руски конструктори. У овој компанији постоји традиција да се идејни пројекти који се објаве у медијима, на крају и реализију. Слично се десило и 90-их година прошлог века када је у новинском листу „Гангут“ представљен концепт перспективне нуклеарне подморнице, за коју се касније испоставило да је била вишенаменска нападна подморница класе „Јасењ“. У конкретно овом случају, ради се о подморници пете генерације која се у медијима незванично именује као пројекат „Хаски“.
Она има необичан дизајн, који је највероватније пројектован са намером да подмнорница буде што неприметније приликом површинске пловидбе. Ту се налазе и две одсека са ракетама. Први је у носу подморнице, а други на средини њеног корпуса. Универзалне лансирне јединице ће бити капацитета до 50 противбродских ракета различитог типа. Претпоставка је да ће подморнице ове класе у свом наоружању имати ракете „Оникс“, „Калибр“ и перспективну хипервучну ракету „Циркон“. Што се тиче торпедног наоружања, оно ће да буде смештено као у случају подморница „Јасењ“ тј. у спремницима који се налазе у задњем делу подморнице, или ће бити реализована нова технологија лансирања торпеда која је слична као у случају тешких стратегијских бомбардера када избацују ваздухопловне бомбе.