Три руска борбена система која немају премца у свету

Руска Федерација и Сједињене Америчке Државе остају технолошки лидери на пољу наоружања и у 2019. години. Обоје имају скривене карте у својим рукавима. У овом чланку ћемо говорити о три руска оружја на која би требало обратити пажњу.

Нова Путинова нуклеарна ракета

Крајем 2018, руски председник Владимир Путин је лично пратио ток балистичког тестирања нове интерконтиненталне ракете типа „Авангард“, која од ове године штити руске границе.

Интерконтинентална балистичка ракета „Авангард“ је последња реч руске ракетне науке. За разлику од свих претходника и „конкурената“ из иностранства, у стању је да се попне десетине километара у вис и да лети до своје мете кроз густе слојеве атмосфере, маневришући и заобилазећи антиракетне „кишобране“ хиперсоничним брзинама. Такве способности не поседује ниједна друга ракета данашњице.

То значи да ракета разорне снаге 130 пута веће од оне ослобођене у Хирошими може да лети до своје мете брзином од 20 Маха (око 24.000 километара на час).

„У овом тренутку у иностранству не постоје хиперсоничне технологије које би нуклеарном потенцијалу других земаља омогућиле да достигне ниво 'Авангарда'. Стога, са развојем ове нове ракете, Русија је обезбедила сигурност својих граница у деценијама које долазе.“ – изјавио је Дмитриј Сафонов, бивши војни аналитичар листа „Известја“.

Међутим, „Авангард“ је део руске нуклеарне тријаде, којој није циљ да директно учествује у непријатељствима, или да „уништава друге земље“, него да одврати потенцијалне агресоре од напада на Руску Федерацију. Зато не морате стрепети да ћете видети ово нуклеарно чудовиште у акцији.

Систем ПВО типа С-400 „Тријумф“

Још један руски систем, који је „обишао цео свет“, је систем противваздушне заштите типа С-400 „Тријумф“ (или, како га НАТО назива „Growler“).

У стању је да пронађе све ваздушне мете око себе у радијусу од 600 километара и да их обара већ на дистанци од 400 километара од себе. Није битно да ли се ради о крстарећој ракети великих маневарских способности или о интерконтиненталној балистичкој нуклеарној ракети која ка Земљи лети кроз свемир са другог краја света – систем ће „видети“ све, „закључати“ мету и оборити је са сигурног одстојања.

Његова главна разлика у односу на свог директног конкурента оличеног у америчком систему MIM-104 „Патриот“ је управо та способност да „види“ и обара мете у пуном кругу око себе. „Американац“ је у стању да ради и „гледа“ само у предодређеном смеру, при углу од 180 степени.

Осим тога, размештање лансирног система „Патриот“ и његова припрема за борбено дејство трају чак пола сата! За то време, ракете ће имати времена да погоде своје мете, а битка ће бити изгубљена.

Коначно,  „Амер“ погађа мете на упола мањем растојању – 180 километара, спрам 400 km код руског система. Ово има важну улогу, не само у борби против ракета, него и против ловаца и бомбардера – ови потоњи немају шанси да са одстојања ослободе своје бојеве главе када се суоче са С-400.

Горе наведени фактори су разлог због ког чак и НАТО чланице преферирају куповину руске опреме, упркос претњама економским санкцијама против њих.

Тенк нове генерације Т-14 „Армата“

Техника на платформи „Армата“, а пре свега тенк Т-14, је нова у свету и уопште у изградњи тешких оклопних возила у 21. веку.

Тенк Т-14 је постао први тенк треће генерације у свету. Опремљен је глаткоцевним топом 2А82 калибра 125 mm (уз могућност монтирања топа 2А83 калибра 152 mm), са потпуно дигитализованим даљинским управљањем. Просто речено, ово је једини тенк на свету са „беспосадном“ куполом, јер се читава посада налази у изолованој оклопној капсули са снажним фронталним оклопом, одакле управља возилом. Ово технолошко решење омогућава посади да преживи чак и у случају директног поготка и експлозије муниције у возилу.

При томе, оклоп овог тенка је у стању да издржи поготке већине савремених противоклопних граната и ракета у свету.

Виталиј В. Кузмин

Кад смо већ код заштите, Т-14 поседује нови систем активне заштите типа „Авганит“, који је у стању да физички уништава мете и онеспособљава их. Састоји се од четири фазиране решетке антена које „хватају“ противничке пројектиле који прилазе возилу како би они били онеспособљени помоћу ласера, радара или димне завесе.

У случају да се пројектил „пробије“ кроз радар и ласере, на сцену ступа динамичка заштита типа „Малахит“, која зауставља ракете.

„Најближи амерички ривал Армати је Абрамс тенк. Ово возило је 'пресвучено' добром динамичком заштитом, али не поседује оклопну капсулу за посаду. Зато у случају директног поготка противоклопном муницијом, шансе за спасвање посаде су мање.“ – примећује Сафонов.

Према његовим речима, важна разлика између ова два тенка јесу и њихови топови, као и каденца дејства, односно број испаљених пројектила у минути.

„Тенк Т-14 је у стању да постигне каденцу од десет пројектила у минути, уз способност погађања мета на раздаљинама до седам километара. Са друге стране, каденца америчког Абрамса је свега три гранате у минути, са максималним дометом од 4.600 метара. Та два километра разлике могу да имају одлучујућу улогу у борбама са милитантима на Блиском истоку.“ – закључује аналитичар.

Прочитајте такође! Специјал: На шта ће све руско Министарство одбране потрошити 1,3 трилиона рубаља у 2019.години?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!