Земљин магнетни пол се помера ка Сибиру

Питање измештања северног магнетног пола Земље одавно постоји. Међутим, последњих година је брзина тог померања постала просто сензационална – преко 60 километара годишње, са тенденцијом раста. Сада се магнетни пол помера преко Атлантског океана, али ако настави овако за пар година ће „главна референтна тачка севера“ успети да „долебди“ до обала Русије у Тајмирској области. Научници упозоравају да се тако интензивна промена у магнетном пољу мора узети у обзир код навигационих система, нарочито у авијацији и пловидбама по Арктику. А дана 15. јануара су се окупили на хитном састанку како би у блиској будућности кориговали модел магнетног поља узслед поменутих промена.

Последњи пут када је Међународни референтни модел Земљиног магнетног поља допуњен 2015, геофизичари су се надали да ће нова допуна бити потребна тек 2020. Али планови су се променили.

Сви још са часова географије знамо за Северни и Јужни пол, мада је Северни магнетни пол значајнији. Године 1970. овај пол се налазио на територији Канаде, где је мировао још од почетка научног проучавања 1831. године. У првим годинама овог века, напустио је Канаду и почео да се креће ка Русији. Почетком 2018. научници из Сједињених Држава и Британије су извели годишњу анализу тога колико модел обухвата све варијације Земљиног магнетног поља. Открили су да је релативно нова мапа из 2015. већ изгубила потребну прецизност, што захтева брзу допуну.

Разлог убрзања процеса је још увек предмет научног истраживања. Било како било, рапидна промена магнетног поља доводи до очигледних техничких проблема. Чак и у ери глобалног навигационог сателитског система (GPS или ГЛОНАСС), потреба за коришћењем традиционалне навигације путем компаса постоји, при чему на његово функционисање утиче локација магнетних полова. Међународни референтни модел (Међународно геомагнетно референтно поље) је детаљна мапа Земљиног магнетног поља и пружа прецизан одговор на питање куда игла компаса показује. Тај модел ће сада бити коригован пре рока.

Али како овај феномен утиче на нас обичне смртнике? Шта заправо значи где се магнетни пол налази? Питали смо Андреја Љахова, директора лабораторије Института за динамику геосфера Руске академије наука.

„У ствари ће корекције морати да се праве само у сфери авијације. Савремени авиони су опремљени читавим низом навигационих уређаја. Међутим, сваки пилот мора да буде у стању да управља летелицом ослањајући се на магнетни компас, уколико се нешто деси са сателитском навигацијом или радио сигналима. Већ је било таквих случајева“, наводи Љахов. „На пример, неопходно је пратити магнетни курс писте при слетању. У том случају, разлика између правог степена под којим авион слеће и онога што компас показује је неприхватљива. Сада, колико ми је познато, сваки пилот има таблет рачунар на који се сви ваздушно-навигациони подаци електронски скидају пре полетања. Постоји међународна служба која правовремено коригује све бројеве, тако да не верујем да ће бити неких проблема“.

Global Look Press

Много је важнији проблем, према мишљењу Љахова, зашто Русија не може да направи сопствени магнетни модел.

„Последњи пут су магнетна истраживања на територији Руске Федерације вршена у време Совјетског савеза крајем 1979. године“, објашњава научник. „Од тада морамо да верујемо слици коју добијамо из иностранства“. Другим речима, користи се амерички модел.

Наравно, нема ту ничег критичног – и друге земље у свету користе тај модел. Међутим, научник просто сматра да пошто Русија има тако огромну територију и довољно капацитета да изведе сопствено истраживање – зашто га не извести?

Што се Руса тиче, што је Северни магнетни пол ближи Сибиру, то ће чешће људи у Русији моћи да на небу посматрају тако прелеп феномен као што су поларна светла.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!