Зашто је Горбачов сахранио најлепши совјетски аутомобил?

Совјетска аутомобилска индустрија је могла да се похвали читавом серијом луксузних аутомобила, а најлепши међу њима били су ГАЗ-13 и ГАЗ-14, познатији као „Чајка“. 

Зашто „Чајка“, односно галеб? ГАЗ-13 се појавио 1959, а фабрика аутомобила „Горки“ (ГАЗ) је дотад већ производила возила названa у част једне од највећих и најпознатијих руских река - Волга. Галеб је птица која лети изнад реке, и возила „Чајка“ су увек морала бити макар један степеник изнад осталих аутомобила „Волга“. 

Совјетски конструктори су стварали ГАЗ-13 инспирисани америчким Packard Patrician и Packard Caribbean. Али и поред неких сличности, „Чајка“ није била копија америчких возила. 

Један „Чајкин“ модел познат као „Црни доктор“ био је амбулантна кола чланова Кремаљске елите, иако је на први  поглед више личио на мртвачка кола. 

Обични совјетски грађанин није могао да купи „Чајку“, јер је једноставно није било у продаји. Био је то луксузни аутомобил за државне чиновнике. Старе „Чајке“ су ипак доспевале у матичне службе широм земље, па су младенци на задњем седишту „Чајке“ кретали у своју прву брачну вожњу. 

„Чајку“ је као државну награду могао да добије неки заслужни уметник или спортиста. На пример, белу „Чајку“ је добила прва жена у свемиру. Било је то донекле симболично, јер „галеб“ је био позивни знак Валентине Терешкове. 

Салон „Чајке“ која је припадала руском патријарху Пимену уредио је сам Пјер Карден. Легендарни модни креатор је посетио Москву 1979, упознао се са патријархом и био веома пријатно изненађен лепотом „Чајке“, те понудио своје услуге. 

Представљен јавности 1977. ГАЗ-14 имао је и кабриолет верзију - ГАЗ-14-05, која се појављивала на парадама Победе на Црвеном тргу.   

„Чајка“ је била званични аутомобил совјетских дипломатских мисија. Штавише, ауто су радо користили и страни амбасадори у Москви. 

1988, током Горбачовљеве „кампање против привилегованости“, совјетски државници су добили наређење да забораве на „Чајку“ и пређу на једноставнију „Волгу“. Идеја је била да се покаже да политички врх не живи у луксузу, већ да је близак народу.   

Али „борба против привилегија“ је отишла предалеко. Некоме се учинило недовољним да заустави производњу аутомобила ГАЗ-14, па је уништио читаву техничку документацију пројекта и опрему. Сви покушаји 90-их година да се производња обнови били су неуспешни.