Иако се овај тип артиљеријског средства које је развијено још пре 70 година, данас углавном може видети на поставкама руских војних музеја, на Блиском Истоку то није случај. Тешки минобацачи М-160 у истоименом калибру, се и даље активно користе на сиријском ратишту.
Постоје подаци да се у сиријској армији налазило око стотињак минобацача М-160. Према различитим изворима добар део ових минобацача је почетак грађанског рата дочекао у војним складиштима сиријске војске са импресивном количином муниције.
Минобацач има масу од готово 1,500кг, а укуона дужина оруђа достиже пет метара. Маса минобацачке гранате са разорном бојевом главом је 41 кг. Ефективни домет тешког минонацача М-160 је у распону од 0.75-8.0 км. Брзина паљбе је до три гранате у минути. Послуга се састоји од седам војника. Минобацач се може транспортовати помоћу камиона, као и у случају осталих „вучних“ артиљеријских оруђа. У Сирији се ова оруђа транспортују и помоћу специјалних приколица на које могу стати до три минобацача.
Поред овог минобацача, у Сирији је регистрована примена и још „тежег ветерана“. Наиме, сиријска армија располаже са извесном количином тешких совјетских минобацача калибра 240мм (мод. М-240). Ово оруђе је произведено у бившем СССР-у почетком 50-их година прошлог века.
За разлику од горе поменутог минобацача М-160, фугасне гранате које употребљава М-240 су тешке више од 130кг.
Минобацач се употребљавао као ватрена подршка тенковским и механизованим јединицама сиријске армије приликом ликвидације изразито утврђених позиција у којима су се скривали терористи.
Његова маса износи 3,600 кг, а укупна дужина оруђа је 6,5 метара. Маса фугасне минобацачке мине достиже 130кг, док модели активно-реактивних граната могу бити дупло тежи. Ефективни домет тешког минобацача М-240 се креће у распону 0.8-9.6км (са активно-реактивним пројектилом до 19.6км). Послуга броји 9-11 војника. Може да користи и гранату (мод. „Смельчак“) која носи тактичку нуклеарну бојеву главу еквивалента 2 кт.