Пет главних митова о легендарном „Калашњикову“

Legion Media
Време је да срушимо неке заблуде о чувеном аутомату уз помоћ ригорозне провере чињеница.

Небројене легенде се распредају о најпопуларнијем оружју на свету – аутоматској пушци „Калашњиков“ (АК). До сада су се појавиле гласине да га није изумео господин Калашњиков него Немци (чију су технологију наводно Руси украли), да је оружје непрецизно на преко 300 метара, и друге. Наводимо пет најпопуларнијих заблуда, као и истину о АК.

Мит 1: Калашњиков је копија немачког StG 44

Да, ова два оружја изгледају слично, а дотичну немачку пушку су совјетски војници често узимали као трофеј крајем Другог светског рата.

Али први „немачки Калашњикови“ су пали у руке совјетске војске тек 1944. Са друге стране, до 1943. је конструктор Алексеј Судајев Црвеној армији већ представио прву варијанту аутоматске пушке коју ће након његове смрти довршити Михаил Калашњиков. Овај потоњи ће године 1947. победити на тендеру за снабдевање армије својом пушком.

Раних педесетих година прошлог века, Данце су оптуживали да копирају Калашњиков и праве сопствену јуришну пушку за НАТО трупе, названу „Madsen LAR“.

Кључна разлика између АК и немачког StG 44 је очигледна унутар самих пушака – оне имају потпуно различите механизме и спремнике муниције (другим речима, њихови оквири нису узајамно компатибилни). Поред тога, обе имају „сопствену“ конфигурацију склапања и расклапања, а да и не помињемо спољашње разлике пушака.

Међутим, не треба бити незахвалан: немачки конструктори заиста јесу направили допринос развоју совјетске јуришне пушке. Након руске победе у Другом светском рату, конструкторски биро Хуга Шмајсера је пребачен у Ижевск где је помогао при унапређивању пушке АК-47.

Мит 2: Калашњиков је јединствен и нема ривала

Да, Калашњиков је добро оружје и представља један од симбола револуције и борбе за независност читавог низа земаља из целог света, и то захваљујући једноставности своје конструкције, ефектности, лакој производњи и одржавању које није захтевно.

Међутим, „платформа“ Калашњикова није јединствена. Чеси су, са својом јуришном пушком Čermak Sa vz. 58“, дошли до сличних техничких решења.

Ова пушка је готово пљунути клон АК, али њен механизам функционише на другачији начин. Осим тога, као и у случају немачког StG 44, може да користи само своје оквире за муницију.

„Sa vz. 58“ је имала дуг живот – у Источној Европи је коришћена до 2010. Али она никада није постала светски славна на начин на који је то Калашњиков успео из разлога што није била поуздана као АК-47.

Мит 3: Калашњиков није прецизан на преко 300 метара

Погађање мете на тој раздаљини није лака ствар, међутим, добро обученим војницима није проблем да погађају мете ни са 400 метара. То је само питање тога како је пушка конфигурисана, односно да ли је подешена на начин којим је прецизност увећана.

Поред подешавања пушке, прецизност Калашњикова је побољшана и усвајањем сличног принципа који се користи код снајперског наоружања – на мету се не пуца директно, него се користи лучна трајекторија. Нишани се благо у страну и на горе, у зависности од ветра, ваздушног притиска и даљине. Све то не звучи једноставно, али сваки професионални стрелац зна да при дејству на великим раздаљинама климатски услови и способност прилагођавања истим играју велику улогу у прецизности.

Мит 4: Јуришна пушка Калашњиков је одувек била савршена и обожавана од почетка

Модел из 1947. се добро показао на испитивањима, али је чувена репутација поузданости и издржљивости Калашњикова резултат брижљивог дотеривања у 12 година које су уследиле.

АК какав данас знамо је модел из 1959. који је сам Калашњиков побољшао, уклањајући недостатке које је војска открила. Међу њима су били недостаци везани за поузданост и издржљивост – прва верзија пушке се брзо прљала и кварила. Њена прецизност је такође представљала проблем – конструктору је било дато до знања да долази до значајног раштркавања метака током паљбе. Све ово је морало да буде дотерано.

На крају је чак и након корекција прецизност АК и даље била инфериорна у поређењу са директним конкурентима које је тада НАТО користио. Међутим, АК је имао већу ударну моћ и већу поузданост, чак и у блату, киши и снегу.

Мит 5: Михаил Калашњиков је сам смислио АК

Ово није истина. Већ смо делимично одговорили на ово питање, али хајде да га сумирамо.

Калашњиков је заиста био бриљантан конструктор оружја, али је под његовим надзором радио читав тим људи. Сам пројекат АК је представљао развој и наставак Судајевљеве идеје из 1943, потпомогнут умећем Немаца из Шмајсеровог бироа крајем четрдесетих и почетком педесетих година прошлог века.

Према томе, АК није само отелотворење Калашњиковљеве ингениозности, него и резултат рада читаве армије конструктора и инжењера.

Погледајте још! Како ради аутомат „Калашњиков“?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“