Руски научници пронашли на дну Бајкала стотине милиона тона нафте којом се „сладе“ бактерије

Залеђени Бајкал

Залеђени Бајкал

Александар Черних/Russian Look/Global Look Press

Сибирски научници дошли су до закључка да се на дну Бајкалског језера налази између две и по и три стотине милиона тона нафте која се полако подиже и загађује чисту воду највећег резервоара пијаће воде на свету, преносе руски медији. Како тврди доктор геолошко-минералошких наука и сарадник Института нафтно-гасне геологије и геофизике Сибирског одељења Руске академије наука Валериј Москвин, уколико би на овом простору дошло до јаког земљотреса, једнократно ослобађање само 1,2 тоне ове течности изазвало би еколошку и економску катастрофу.

Новосибирски научник истиче да вредност чисте воде бајкалског басена износи 93 хиљаде актуелних буџета Русије. Како је академик рекао, мимо активације сеизмолошких процеса бајкалска нафта предмет је научних истраживања, али она уједно представља и опасност за језереске екосистеме. 

„Захваљујући експедицијама на научно-истраживачком броду 'Г.Ј. Верешчагин' и спуштању помоћу подводних дубоководних апарата 'Мир' (у периоду од 2004. до 2008. године) у источном делу Бајкалског језера, на подручју ртова Горевой Утес и Толстый, на дубини од 200 до 900 метара, пронађене су битуменске структуре. Одатле се нафта повремено подиже у виду лоптица пречника од око једног центиметра, а у језерске воде сваке године испушта се од три до пет тона“, нагласио је руски научник. 

Како је рекао, управо микроорганизми који апсорбују ту нафту, помажу да вода Бајкалског језера остане чиста.

„Реч је о угљоводоник оксидујућим бактеријама из рода Rhodococcus. Оне у свом животном циклусу употребљавају угљоводонике и готово у потпуности искоришћавају 'најукусније' од њих (односно парафинске). Rhodococcus обитава у нафтном битумену и зауставља ширење нафте великом акваторијом басена. Истовремено, ове бактерије играју улогу индикатора вредне и опасне материје“, наглашава Москвин.

По његовим речима, ови микроорганизми помогли су научницима да докажу очигледно биогено порекло нафте у Бајкалском језеру и одреде њену старост, односно да је настала пре мање од 65 милиона година.

„То је једна од најмлађих нафти које се данас појављују на Земљи. Сама анализа појаве и сазревања нафте у релативно младом нафтно-гасном објекту од изузетне је важности за науку. Она омогућава праћење феномена стварања нафте у условима напетог геотермичког режима пред нашим очима“, тврди академик Алексеј Конторович, водећи стручњак у области геологије и геохемије нафте и гаса. 

Истовремено, научник је уверен да не може бити говора о индустријском искоришћавању нафте на Бајкалском језеру.

„То вам је као у медицини, постоје забрањене области истраживања које могу да изобличе генотип човека. Тако је и овде, на таквим местима као што је Бајкалско језеро, тражити нафту у индустријске сврхе забрањена је тема, па на то не треба ни помишљати“, нагласио је руски научник.

Бајкалско језеро које се налази у јужном делу источног Сибира по много чему је јединствено. Реч је о најдубљем језеру на Земљи и највећем природном резервоару пијаће воде. У језеро се улива 350 река које констатно доносе своје воде. Дужина Бајкалског језера износи 636 километара, највећа ширина 79,5 километара, а најмања 25. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“