Руско-европска сонда пронашла огромне залихе воде на Марсу

„Показали смо да на Марсу постоји неколико великих области, код којих око једну трећину чини водени лед. Две се налазе на скоро потпуно супротним тачкама на северној и јужној полулопти. Област која је стационирана код нултог меридијана и екватора планете добила је име Велика водена територија“, рекао је представник Института за космичка истраживања РАН Игор Митрофанов.

Последњих година појавило се уверење да су на површини Марса у дубокој прошлости постојале реке, језера и океани који су садржали скоро исту количину воде као и Северни ледени Океан на Земљи. С друге стране део планетолога сматра да је у давнини Марс био много хладан да би океани били константно присутни, и да је његова вода могла да буде у течном стању само за време изливања вулкана. Недавна истраживања помоћу телескопа показала су да је за протеклих 3,7 милиона година Марс изгубио читав један океан воде којим би могла да буде покривена цела површина Црвене планете у дубини од 140 метара. Засад се не зна где је нестала та вода.

Један од кључних задатака поменуте сонде је да пронађе одговор на питање где је нестала вода која је у далекој прошлости прекривала површину ове планете. Научници изучавају промене концентрације воде у атмосфери Марса и праве мапе њених залиха у тлу. У ту сврху користе се уређаји осмишљени у Русији, неутронски детектор FREND и спектрометар ACS.

Игор Митрофанов и његово колега Олег Карабљов, један од научних руководилаца мисије, саопштили су прве резултате тих истраживања. Уређаји су сакупили велики број података, далеко већи од оних до којих су дошле друге сличне мисије које су радиле на орбити више од десет година.

„Захваљујући високој резолуцији детектора FREND на нашим мапама могу се видети неке карактеристике рељефа Марса, рецимо кањон у долини Маринер на чијем дну се, вероватно, скупљају глечери који клизе низ стене. На тај начин могли смо да видимо и 'суве' врхове вулкана Олимп и његових суседа“, рекао је Митрофанов.

Како се наводи, истраживачи нису могли да пронађу јасну границу између зоне „вечног леда“ и „сувих“ подручја на северној полулопти планете, али је она пронађена на јужној. Научници тек треба да пронађу узроке те аномалије.

Она се можда може објаснити разликама у геолошкој историји Марсових полулопти. Јужни део формирао се у далекој прошлости и готово да се није мењао, док је северна полулопта претрпела бројне промене с тачке гледишта еволуције унутрашњости планете. Те разлике и присуство залиха леда код екватора и у тропским ширинама говоре о томе да је на њихово формирање такође утицало померање осе Марса.

По речима Митрофанова, сонда је детаљно проучила резерве воде у око тридесет одсто региона планете, при чему ће поларни региони Марса због специфичности орбите ЭкзоМарс-TGO остати готово  непроучени. Научници се, ипак, надају да ће се то догодити до завршетка главне мисије или после њеног продужетка од стране Европске свемирске агенције. По речима Митрофанова, карте ће бити занимљиве не само научницима, већ будућим досељеницима на Марс чије ће преживљавање зависити од постојања и доступности извора воде.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!