Убица бродова: СУ-30МКИ ће моћи да носи пет ракета BrahMos-NG које су три пута брже од звука

Youtube
Војно-техничка сарадња између Русије и Индије је на ваздухопловно-космичком сајму „Аеро Индија 2019“ крунисана приказом најновијег производа заједничке руско-индијске компаније BrahМos Aerospace. Ради се о суперсоничној ракети BrahMos-NG класе ваздух-земља, која нема аналога у регионалном окружењу. До 2024.године ова компанија планира демонстрацију хиперзвучне ракете BrahМos-2

Индија је земља која је највећи увозник оружја у планетарним оквирима. Довољно је само навести овај податак па замислити жестину конкуренције која покушава да се пробије на њено тржиште и „уграби“ за себе део колача. Међутим, без обзира на заиста колосалан притисак коме је руководство ове земље свакодневно изложено (невероватна одлука администрације САД да свим државама које имају развијену војно-техничку сарадњу са Русијом буду уведене санкције), сарадња са Москвом не само да се одржала, него има тенденцију да се прошири до неслућених граница- преноси интернет портал РГ.

Једна од сензација ваздухопловног сајма „Аеро-Индија 2019“ је саопштење о заједничком раду на изради хиперзвучне ракете класе ваздух-земља BrahМos-2. Како је изјавио генерални менаџер за послове маркетинга и експорта у оквиру руско-индијске компаније „BrahМos Aerospace“ Правин Патхак, ракета ће бити направљена и тестирана најкасније до 2024.године.

Крстареће ракете копненог, поморског и ваздушног базирања из серије BrahMos су већ оперативне у индијској армији. Данас је то вероватно најбоља крстарећа ракета у својој класи, која се налази у наоружању армија у ширем региону.

Универзална крстарећа ракета BrahMos пројектована је на основу руске противбродске крстареће ракете „Јахонт”. Ракета је добила име по две реке, једне индијске и једне руске: Брахмапутра и Москва.

BrahMos развија брзину од 2,8 до 3 маха, што је 3,5 пута више од брзине америчке крстареће ракете „Харпун”.  Може да достигне висину до 15 километара, док јој је најнижа висина лета 10 метара. На циљ се наводи комбинацијом инерцијалног и активног радарског самонавођења у завршници своје путање, где прави максимално одступање од мете у вредности једног метра. Њена активна радарска глава за самонавођење захвата свој циљ на даљини до 80км, и устремљује се на њега са великом прецизности. Код ње је у потпуности примењен принцип „испали и заборави“. Може да уништава непокретне и покретне циљеве, који приликом свог кретање оштро маневришу.

Ракета носи пробојно-рушећу бојеву главу тешку од 200 до 450 килограма (према неким подацима може да носи и атомску), а њен максимални домет у зависности од типа ракете је у распону од 300- 600 км.

Извесно је да вишенаменски ловци теже класе Су-30МКИ у свом арсеналу имају самонавођене крстареће ракете типа BrahMos. Су-30МКИ може да носи једну ракету BrahMos у својој изворној верзији, што је у основи и довољно за велики дијапазон потенцијалних циљева када се знају карактеристике саме ракете. Међутим, руско-индијска компанија ради на „лакшој“ верзији ове ракете BrahMos-NG, која ће по својим габаритима бити далеко мања од изворне верзије. Претпоставка је да ће Су-30МКИ моћи да носи и до пет оваквих ракета.Поред борбених авиона Су-30МКИ ракету BrahMos-NG ће моћи да носе и лаки тактички ловци МиГ-29. Претпоставка је да ће ова ракета имати домет до 300км, што представља веома респектабилан резултат.

Недавно се у индијским, али такође и делу руских медија, појавила информација коју је лансирала једна страна конкурентнска компанија, а све у циљу диксредитације ловачких авиона МиГ-29. Наводно, МиГ-29 је превазиђен борбени авион, чија је куповина потпуно бесмислена. Није прошло много времена, а РВ Индије је издало захтев да се за његове потребе набаве додатне две ескадриле 29-тки. Према речима заменика директора Федералне службе за војно-техничку сарадњу Анатолија Пунчука, у овом моменту се воде преговори поводом овог захтева. Незванично укупан број апарата МиГ-29 за које је Индија заинтересована је још већи број авиона него што је то објављено у медијима. Дакле, покушај вођења инофрмационог рата у циљу дискредитације овог авиона је доживео свој тотални дебакл.

Русија је предложила својим индијским партнерима организацију производње руских авиона МС-21, Ил-114-300 и Бе-200 на територији Републике Индије.Уколико дође до реализације овог предлога, Русија и Индија ће још више учврстити своје међусобне односе. Поред тога,у припреми је међувладин споразум о оснивању погона за производњу аутоматских пушака типа „Калашњиков“ у овој држави. Све ово може бити потписано већ ове године. То је заинтересованим медијским кућама рекао директор Ростеха за међународну војно-техничку сарадњу и регионалну политику Виктор Кладов.

Поред овога, Русија има планове да индијском тржишту наоружања и војне технике представи гаму својих беспилотних летелица. Ово је саопштио руски министар за науку и тровину Денис Мантуров током своје посете ваздухопловно-космичком сајму „Аеро-Индија 2019“. Просто да се не могу избројати сви послови који су потписани и који се већ појављују на хоризонту. Општи је закључак да Русију и Индију очекује још динамичнији период војно-техничке и сваке друге сарадње у годинама које долазе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“